13/10/2018

Klimatske promene: Poslednji je trenutak za spas planete, kažu naučnici

Poslednji je trenutak za spas planete, navode naučnici u najopširnijem upozorenju do sada o rizicima globalnog zagrevanja.

Nakon tri godine istraživanja i nedelju dana razgovora naučnika i svetskih zvaničnika na sastanku u Južnoj Koreji, Međuvladin panel o klimatskim promenama (IPCC) objavio je specijalni izveštaj o globalnom zagrevanju.

U izveštaju se ističe da je cilj zadržati globalni porast temperature ispod 1,5 stepen, što zahteva „brze i opsežne promene u svim aspektima društva“.

Biće veoma skupo, dodaju oni, ali opcije i dalje postoje.

Međutim, navodi se i da je svet trenutno na potpuno pogrešnom putu i da ide ka zagrevanju od tri stepena.

U tekstu od 33 strana nalaze se svi razlozi teških pregovora onih koji se bave klimatskim promenama i političkih predstavnika zabrinutih samo za ekonomiju i životni standard.

Nekoliko je ključnih poruka.

„Prvi je da je ograničavanje globalnog zagrevanja na 1,5 stepen dosta bolje za planetu od smanjenja od dva stepena. To zaista smanjuje posledice globalnog zagrevanja“, kaže jedan od čelnih ljudi IPCC-a, profesor Džim Skea.

„Drugi su stvari koje treba da uradimo ukoliko zaista želimo da zagrevanje ograničimo na 1,5 stepen. To su promena energetskih sistema, načina na koju upravljamo zemljištem i transportom“.

Šta treba da se uradi?

„Naučnici možda žele da da velikim slovima napišu ‘ODMAH NEŠTO URADITE, IDIOTI’, ali moraju to da kažu činjenicama i brojevima. To su i uradili, kaže Kaisa Kosonen iz Grinpisa, koji je bila posmatrač na pregovorima.

Istraživači su tako činjenicama i brojevima napravili sliku sveta koji ima ozbiljnu groznicu, a uzrok su ljudi.

Do sada se smatralo da ako globalno zagrevanje ostane ispod dva stepena u ovom veku, da će moći nešto da se uradi po tom pitanju .

To više nije tako – novo istraživanje kaže da bi prelazak preko 1,5 stepen mogao da znači kockanje sa mogućnošću života na planeti.

Ta crvena linija mogla bi da bude pređena već 2030 – za 12 godina.

Ostati ispod toga znači hitne i velike promene i vlada i pojedinaca, uz velike troškove u dve naredne decenije, a koji bi mogli da iznose i do 2,5 globalnog bruto društvenog proizvoda.

Pet koraka do 1,5

1. Globalne emisije ugljen-dioksida iz 2010. treba smanjiti za 45 % do 2030.
2. Obnovljivi izvori energije da obezbede oko 85 % globalne struje do 2050.
3. Upotrebu uglja gotovo potpuno izbaciti
4. Oko sedam miliona kvadratnih kilometara (nešto manje od površine Australije) će biti potrebno za energetske useve
5. Nulte energetske kuće do 2050.

Koliko će sve to da košta?

Neće biti jeftino.

U izveštaju se navodi da ograničavanje zagrevanja na 1,5 stepen znači uložiti u energetski sistem oko 2,4 biliona između 2016. i 2035. godine.

Stručnjaci veruju da ovaj broj treba staviti u kontekst.

Doktor Stiven Kornilijus iz Svetske fondacije za prirodu (WWF) kaže da to mnogo košta, ali da će ipak biti jeftinije platiti sada, nego kasnije u ovom veku.

A šta ako ne uradimo ništa?

Istraživači kažu da će doći do značajnih i opasnih promena na planeti.

Na primer, više neće biti koralnih grebena koji će potpuno nestati ako globalno zagrevanje bude dva stepena.

Osim toga, nivo mora u čitavom svetu će porasti oko 10 centimetara, što ne zvuči tako strašno, ali zapravo znači da će još 10 miliona ljudi više biti ugroženo poplavama.

Porast temperature mogao bi da ima i veliki uticaj na temperaturu okeana, kao i na mogućnost uzgajanja useva poput pirinča, kukuruza i pšenice.

„Na porast od jednog stepena zagrevanja smo već u opasnosti“, kaže Kosonen iz Grinpisa.

„I severni i južni pol se ubrzano tope, drevna drveća koja postoje već stotinama godina odjednom umiru, a leto koje smo upravo osetili… Pa, ceo svet je bio jedan veliki požar“.

Da li je ovaj plan moguć?

Zavisi šta mislite pod tim. Naučnicima IPCC-a nije dozvoljeno da kažu šta treba uraditi, mogu samo da istaknu koje su opcije.

Ipak, oni koji su učestvovali u istraživanju veruju da pokazuju realan put ka zadržavanju globalnog zagrevanja na 1,5 stepen.

„Moguće je ako svi uradimo sve što možemo i to je ključna poruka izveštaja“, kaže Debra Roberts.

„Moramo fundamentalno da promenimo način na koji živimo, ne možemo više da okrećemo glavu od problema. Izveštaj je veoma jasan – ovo je moguće uraditi, ali to zahteva velike društvene i političke promene, koje mora da prati tehnološki razvoj“.

Koliko još imamo?

Ne mnogo, ali problem je sada u rukama političkih lidera. U izveštaju se navodi da teške odluke više ne mogu da se odlažu.

Ukoliko zemlje uskoro nešto ne učine, svet će morati da se osloni na neproverene tehnologije za uklanjanje ugljen-dioksida iz vazduha, što je skup i nesiguran put.

Borci za zaštitu prirode, koji su pozdravili izveštaj, kažu da više nema mesta za debatu.

„Ovo je trenutak kada treba da odlučimo“, kaže Kaisa Kosonen.

„Želimo da pređemo na čistu energiju, održiv način života. Želimo da zaštitimo naše šume i vrste. Ovo je trenutak koji ćemo pamtiti“.

Izvor- https://www.bbc.com