д/м/2018

Климатске промене: Последњи је тренутак за спас планете, кажу научници

Последњи је тренутак за спас планете, наводе научници у најопширнијем упозорењу до сада о ризицима глобалног загревања.

Након три године истраживања и недељу дана разговора научника и светских званичника на састанку у Јужној Кореји, Међувладин панел о климатским променама (ИПЦЦ) објавио је специјални извештај о глобалном загревању.

У извештају се истиче да је циљ задржати глобални пораст температуре испод 1,5 степен, што захтева „брзе и опсежне промене у свим аспектима друштва“.

Биће веома скупо, додају они, али опције и даље постоје.

Међутим, наводи се и да је свет тренутно на потпуно погрешном путу и да иде ка загревању од три степена.

У тексту од 33 страна налазе се сви разлози тешких преговора оних који се баве климатским променама и политичких представника забринутих само за економију и животни стандард.

Неколико је кључних порука.

„Први је да је ограничавање глобалног загревања на 1,5 степен доста боље за планету од смањења од два степена. То заиста смањује последице глобалног загревања“, каже један од челних људи ИПЦЦ-а, професор Џим Скеа.

„Други су ствари које треба да урадимо уколико заиста желимо да загревање ограничимо на 1,5 степен. То су промена енергетских система, начина на коју управљамо земљиштем и транспортом“.

Шта треба да се уради?

„Научници можда желе да да великим словима напишу ‘ОДМАХ НЕШТО УРАДИТЕ, ИДИОТИ’, али морају то да кажу чињеницама и бројевима. То су и урадили, каже Каиса Косонен из Гринписа, који је била посматрач на преговорима.

Истраживачи су тако чињеницама и бројевима направили слику света који има озбиљну грозницу, а узрок су људи.

До сада се сматрало да ако глобално загревање остане испод два степена у овом веку, да ће моћи нешто да се уради по том питању .

То више није тако – ново истраживање каже да би прелазак преко 1,5 степен могао да значи коцкање са могућношћу живота на планети.

Та црвена линија могла би да буде пређена већ 2030 – за 12 година.

Остати испод тога значи хитне и велике промене и влада и појединаца, уз велике трошкове у две наредне деценије, а који би могли да износе и до 2,5 глобалног бруто друштвеног производа.

Пет корака до 1,5

1. Глобалне емисије угљен-диоксида из 2010. треба смањити за 45 % до 2030.
2. Обновљиви извори енергије да обезбеде око 85 % глобалне струје до 2050.
3. Употребу угља готово потпуно избацити
4. Око седам милиона квадратних километара (нешто мање од површине Аустралије) ће бити потребно за енергетске усеве
5. Нулте енергетске куће до 2050.

Колико ће све то да кошта?

Неће бити јефтино.

У извештају се наводи да ограничавање загревања на 1,5 степен значи уложити у енергетски систем око 2,4 билиона између 2016. и 2035. године.

Стручњаци верују да овај број треба ставити у контекст.

Доктор Стивен Корнилијус из Светске фондације за природу (WWФ) каже да то много кошта, али да ће ипак бити јефтиније платити сада, него касније у овом веку.

А шта ако не урадимо ништа?

Истраживачи кажу да ће доћи до значајних и опасних промена на планети.

На пример, више неће бити коралних гребена који ће потпуно нестати ако глобално загревање буде два степена.

Осим тога, ниво мора у читавом свету ће порасти око 10 центиметара, што не звучи тако страшно, али заправо значи да ће још 10 милиона људи више бити угрожено поплавама.

Пораст температуре могао би да има и велики утицај на температуру океана, као и на могућност узгајања усева попут пиринча, кукуруза и пшенице.

„На пораст од једног степена загревања смо већ у опасности“, каже Косонен из Гринписа.

„И северни и јужни пол се убрзано топе, древна дрвећа која постоје већ стотинама година одједном умиру, а лето које смо управо осетили… Па, цео свет је био један велики пожар“.

Да ли је овај план могућ?

Зависи шта мислите под тим. Научницима ИПЦЦ-а није дозвољено да кажу шта треба урадити, могу само да истакну које су опције.

Ипак, они који су учествовали у истраживању верују да показују реалан пут ка задржавању глобалног загревања на 1,5 степен.

„Могуће је ако сви урадимо све што можемо и то је кључна порука извештаја“, каже Дебра Робертс.

„Морамо фундаментално да променимо начин на који живимо, не можемо више да окрећемо главу од проблема. Извештај је веома јасан – ово је могуће урадити, али то захтева велике друштвене и политичке промене, које мора да прати технолошки развој“.

Колико још имамо?

Не много, али проблем је сада у рукама политичких лидера. У извештају се наводи да тешке одлуке више не могу да се одлажу.

Уколико земље ускоро нешто не учине, свет ће морати да се ослони на непроверене технологије за уклањање угљен-диоксида из ваздуха, што је скуп и несигуран пут.

Борци за заштиту природе, који су поздравили извештај, кажу да више нема места за дебату.

„Ово је тренутак када треба да одлучимо“, каже Каиса Косонен.

„Желимо да пређемо на чисту енергију, одржив начин живота. Желимо да заштитимо наше шуме и врсте. Ово је тренутак који ћемо памтити“.

Извор- https://www.bbc.com