Широм света данас, 3. новембра обележава се Светски дан чистог ваздуха, као подсетник да је ваздух за нас услов живота и као упозорење на опасности услед свакодневног прекомерног емитовања штетних материја у атмосферу.
Овај дан, поставља питање и на који начин можемо да се ослободимо штетних материја емитованих у атмосферу.
У свету је више од 90 одсто популације изложено је загађеном ваздуху, девет од 10 људи удише загађен ваздух, упозоравају подаци Светске здравствене организације.
Процена је да чак око 93 одсто деце млађе од 15 година удише загађен ваздух.Суспендоване честице, азот-диоксид и приземни озон су загађујуће материје у ваздуху које су одговорне за већину случајева превремених смрти.
Према подацима Светске здравствене организације, око 6.000 људи у Србији годишње умре због компликација изазваних загађењем ваздуха. Према подацима Агенције за заштиту животне средине, која води национални регистар загађења, проблем са квалитетом ваздуха имају скоро све веће урбане целине у Србији.
Министарство заштите животне средине у данашњем саопштењу наводи да је недавно формирало и радну групу у којој су представници министарстава, стручних и научних институција и појединаца, која се бави промишљањем мера за побољшање квалитета ваздуха.
„У достизању стратешког циља чисте и здраве животне средине, чист ваздух је у врху приоритета Министарства заштите животне средине. Заменом енергената, коришћењем обновљивих и незагађујућих извора енергије, селективним и мањим коришћењем аутомобила, гашењем индивидуалних котларница, али и пошумљавањем, учинићемо велику услугу свом здрављу и сачувати бројне животе“, поручују из Министарства заштите животне средине.Такође позивају грађане, представнике цивилног друштва, привредну, научну и стручну јавност, медије, да се заједнички изборе за право на чист ваздух.
Највећи извори загађења ваздуха
Највећи извори загађења ваздуха у Србији су саобраћај као мобилни извор загађења, стара возила на дизел–гориво, углавном забрањена у земљама одакле долазе, лош саобраћајни проток у урбаним целинама, кућна ложишта (мазут, угаљ), термоенергетски сектор и индустрија. Стање ваздуха на територији целе земље додатно девастирају и све учесталији пожари изазвани паљењем стрњиша.
