д/м/2018

Ново истраживање- како се рангирају земље по климатској политици

Кина, Русија и Канада тренутно воде такву климатску политику која би могла да доведе до повећања глобалне температуре за чак 5 степени до краја овог века.

Ово су резултати новог истраживања које је рангирало климатске циљеве различитих земаља. Студија је објављена у петак у стручном магазину Натуре Цоммуницатионс, и показује однос између националних циљева за смањење емисија гасова са ефектом стаклене баште и утицаја које ће они имати на глобално повећање температуре. Циљ овог истраживања јесте да информише учеснике Париског споразума и да им помогне да остваре оно на шта су се обавезали пре три године.

Америка и Аустралија су за нијансу боље јер би утицале на пораст температуре од 4 степена. Земље Европске уније, која носи титулу пионира у борби против климатскух промена, тренутно би довеле до повећања дупло већег од прописаног циљевима Париског споразума, тј. за око 3 степена.

Од великих економија најбоље се рангирала Индија која премашује прописани циљ за само пола степена. Неразвијене земље генерално мање доприносе глобалном загревању и боље су рангиране, а разлог лежи у томе што имају мање фабрика, електрана и саобраћаја па самим тим имају и мање емисије штетних гасова.

Са друге стране светске енергетске силе попут Кине мало тога раде да ограниче своје штетно деловање. Ово подразумева Саудијску Арабију која извози нафту, Русију која извози гас и Канаду која такође експлоатише нафту. Лобији фосилних горива су веома јаки у овим земљама а немогућност владе да се избори са њима прети да доведе до повећања глобалних температура од 5 степени.

„Интересантно је видети колико неке земље заостају у испуњењу својих циљева иако су сматране за лидере у борби против климатских промена,“ изјавио је аутор студије Јан Робиу ду Понт са Универзитета у Мелбурну.

Ово истраживање ће врло вероватно изазвати бурне реакције. Према Париском споразуму не постоји јасно дефинисана одговорност земаља јер свака нација сама одређује своје циљеве у односу на низ различитих фактора. Ти фактори подразумевају политичку моћ, ниво индустријализације, економску моћ, величину популације, историјску одговорност за емисије итд. Свака влада одабрала је интерпретацију једнакости која одговара њиховим интересима, тврде аутори студије.

Они су у истраживању покушали боље да дефинишу једнакост у одговорности земаља тако што су разматрали другачије интерпретације и надају се да ће њихов рад допринети преговорима које УН организује следећег месеца у Пољској. Иако ова студија наглашава разлике између политичке воље земаља, аутори тврде да она служи да инспирише а не да тражи кривца.

„Ово истраживање нуди инструменте земљама помоћу којих могу да провере на који начин их друге земље перципирају и да ли спадају у категорију климатских лидера или пак оних који напредак успоравају,“ рекао је Џоери Рогељ са Империјалног колеџа у Лондону.

Преузето са: енергетскипортал.рс