д/м/2018

Затварање нуклеарних електрана могло би да нам се обије о главу и повећа штетне емисије

Електричну енергију добијамо из нафтних деривата, ветра, воде, биомасе, Сунца и нуклеарном фисијом. Сваки од начина добијања струје има своје предности и мане из перспективе оперативних трошкова, утицаја на животну средину, могућности за непрекидно енергетско снабдевање, безбедности, рока трајања, цене електричне енергије и сличног.

Истраживање је показало да је најкобнији по нашу атмосферу угаљ. У стопу га прате и друга фосилна горива: нафта и природни гас. Иако се обновљиви извори (ОИЕ) и фисија начелно сматрају чистим енергетским ресурсима, они кроз процесе транспорта делова, изградње и растављања електрана и настанак отпада по окончању њиховог радног века, у одређеној мери прљају ваздух, али и природу. Укупна производња гасова са ефектом стаклене баште од стране електрана на ОИЕ и нуклеарних постројења ипак је више од петнаест пута нижа у односу на фабрике струје које израбљују прљаве ресурсе.

Једна трећина нуклеарних електрана у Сједињеним Америчким Државама је неуносна или у плану за прерано затварање. Уколико њихово место у снабдевању Американаца електричном енергијом преузму угаљ и природни гас, испуштања штетних материја би у овој земљи могле да порасту за 6 одсто. Извештај је израдила Унија забринутих научника.

„Понестаје нам времена за смањење емисија којим бисмо избегли најгоре утицаје климатске кризе“, рекао је Стив Клемер, директор истраживања енергије при Унији. „Губитак ниско-угљеничног извора струје попут нуклеарне енергије отежаће декарбонизацију. Иако ова технологија није савршена и носи ризике, требало би да правимо компромисе.“

Групе за заштиту животне средине попут Греенпеаце воде кампање против нуклеарне енергије скрећући пажњу на катастрофе које су се одиграле у Чернобиљу 1986. и у Фукушими 2011. године.

Поред непрекидне претње од ослобађања радиоактивности и штетности хемијског загађења и опасног отпада, додатни демотивишући фактор за коришћење нуклеарних реактора за производњу струје је скупоћа нуклеарне енергије.

Према подацима Међународне агенције за енергију, у периоду од 2000. до 2013, предузетници су 57 одсто укупних средстава усмерених ка изградњи нових постројења уложили у зелене киловате, а тек 3 одсто у нуклеарне. За разлику од трошкова нуклеарне струје, трошкови обновљиве падају.

Преузето са: Енергетски портал