д/м/2018

Објављен Извештај о животу на планети 2018

Човечанство и начин на који се хранимо, грејемо и финансирамо наше друштво и привреду притискају природу до крањих граница, а услуге које добијамо од ње су нам све мање доступне, показује WWФ-ов Извештај о животу на планети 2018.

Извештај који је данас објављен даје озбиљну анализу утицаја људских активности на живи свет, шуме, океане, реке и климу у свету, истичући да је остало још мало времена, те да је неопходно да глобална заједница што пре заједнички преиспита и редефинише начине како вреднујемо, штитимо и обнављамо природу.

Извештај о животу на планети 2018, представља свеобухватан преглед стања нашег природног света. „Наука нам показује сурову стварност стања наших шума, океана и река. Број дивљих врста и дивљих станишта показатељ је нашег огромног утицаја и притиска на планету, којима поткопавамо живу материју која нас све подржава: природу и биолошку разноврсност“, истиче генерални директор WWФ-а Марко Ламбертини.

Индекс живе планете (Ливинг Планет Индеx, ЛПИ), који прати глобалне трендове стања дивљих врста, указује на то да су популације риба, птица, сисара, водоземаца и гмизаваца опале у просеку за 60 одсто између 1970. и 2014. године, која је последња година с доступним подацима. Главне претње врстама директно су повезане са људским активностима, укључујући губитак и деградацију станишта и прекомерно искоришћавање дивљег света.

„Статистике које су нам доступне указују на апсолутну доминацију човека у односу на остатак живог света – али да ли смо победили? У Европи има више кокошака него дивљих птица. Све оне дивље животиње које гледамо на телевизији, чине само 5% живота на планети, осталих 95% смо ми или наше домаће животиње. Имамо снаге, енергије и знања да у потпуности управљамо планетом. Сада је питање – да ли ћемо умети да будемо добри господари, као сто смо били освајачи? Овај Извештај указује на потребу за домаћинским, одговорним управљањем и усмеравањем људске снаге и знања ка очувању једине планете које имамо“, каже директор WWФ Адриа Дени Пореј.

Људске активности угрожавају способност природе да подржи човечанство

Последњих деценија, људска активност је у великој мери утицала на станишта и природне ресурсе од којих зависи човечанство. Чак 20 одсто Амазона нестало је у само 50 година, док је половина корала на свету нестала за само 30 година.

Извештај о животу на планети 2018 усредсређен је на важност и на вредност природе за здравље и добробит људи, као и за добробит нашег друштва и привреде. Глобално, природа пружа услуге вредне око 125 билиона долара годишње, а такође обезбеђује свеж ваздух, чисту воду, храну, енергију, лекове и друге производе и материјале. Свет, међутим, и даље узима природу и њене услуге здраво за готово, не делујући против убрзавања њеног губитка.

У нашем региону још није алармантно стање

У нашем рагиону стање природе није у потпуности алармантно, но начин јавног управљања природним ресурсима је веома лош, те се добра идеја често заврши лошом реализацијом. Приступ информацијама није гарантован (закони о управљању и коришћењу природних ресурса доносе се уз незнатно учешће јавности), саветовање са заинтересованим странама је површно, док однос оних који имају права и оних који одлучују о тим правима није равноправан.

То нас доводи до следећих чињеница:

– Мање од 5% живог света су дивље врсте, док 96% чине људи и домаће животиње, које се узгајају углавном за људску исхрану. Крупне звери (медвед, рис) су угрожени и веома малобројни, слична је ситуација са другим крупним сисарима и са птицама грабљивицама.

– 82% слатководних врста већ је нестало, што указује на критично стање водених еко система, без којих нема ни човека на Земљи. У нашем случају, једној од 10 рибљих врста прети нестанак због изградње (углавном непотребне) хидроенергетске инфраструктуре. Тренутно постојеће мале хидроелектране дуж Западног Балкана (скоро 90% броја свих хидроенергетских постројења) доприноси мање од 5% укупној производњи електричне енергије. Цео систем подстицаја у енергетици је погрешно постављен, тако да порески обвезници уместо за одрживу и чисту енергију плаћају уништавање основног животног ресурса. Уз то, грађани немају прилику да одлучују о томе.

– 93% процењених рибљих фондова у Средоземљу прекомерно се изловљава, а у Јадрану је ситуација врло слична.

Смернице за деловање

Ако желимо да изградимо одрживу будућност за све нас, неопходно је да се ускладе две агенде – за животну средину и људски развој. У Извештају о животу на планети истакнути су начини на које глобална заједница може заштитити и обновити природу већ до 2020. године, која се сматра критичном, јер се очекује да ће тада званичници преиспитати глобални напредак постигнут на испуњавању циљева одрживог развоја (Сустаинабле Девелопмент Гоалс, СДГ), Париског споразума и Конвенције о биолошкој разноврсности (Цонвентион он Биологицал Диверситy, ЦБД).

WWФ позива светске челнике, компаније и цивилно друштво на развијање оквира за деловање и након 2020. године. Ово је изузетно важан тренутак за постављање темеља за хитан и неопходан „глобални споразум за природу и људе“.

Извештај о животу на планети 2018 је дванаесто издање публикације коју WWФ издаје сваке две године. Извештај укључује најновије резултате мерене Индексом о живој планети, који прати 16.704 популације 4.005 врста кичмењака од 1970. до 2014. године.

Преузето са: wwф.рс

Фото: WWФ