д/м/2019

Обновљиви извори енергије успешно потискују угаљ

Нове електране на ветар, соларну енергију и биомасу потиснуле су у Европској унији учешће угља у укупној производњи електричне енергије, и то пре свега у Немачкој, Француској и Великој Британији. То показује најновија анализа статистичких података о производњи електричне енергије у Европи у 2018. години, коју су спровела два водећа тинк-тенка за енергетску политику.Обновљива енергија је према тим подацима у 2018. години добила на значају и достигла 32,3% у укупној производњи струје у ЕУ. То је за два процентна поена више него годину дана раније, показује извештај.

Производња електричне енергије од угља широм ЕУ опала је за додатних 6%о и сада је 30% нижа од оне из 2012. године. То доказује да се наставља убрзано потискивање угља у продукцији струје у већини европских земаља, оцењују аутори извештаја.

Поред веће употребе обновљиве енергије у Немачкој и Великој Британији, на такав тренд је пре свега утицало и поновно оживљавање хидроенергије у Италији и Шпанији, пише у извештају енергетских тинк-тенкова Агора енергетски преокрет (Агора Енергиеwенде) и Сендбег (Сандбаг).

У 2018. години је укупна емисија ЦО2 у енергетском сектору опала за 5%, што се такође може приписати постепеном напуштању угља. Одрицање од угља било је посебно изражено у Великој Британији, где је удео каменог угља у производњи струје опао са 40% у 2012. години, на 5% у 2018. У Немачкој је удео струје произведене од угља у истом периоду смањен са 19% на 13%.

Обновљива енергија економски парира угљу и гасу

Поврх свега и економски фактори почињу да говоре у прилог обновљивих извора енергије. „У 2018. години су пуни издаци за нове ветроелектране и соларне електране били раме уз раме са краткорочним оперативним трошковима електрана на угаљ и гас“, пише у извештају.

Цена енергије добијене из ветра или соларне енргије у Немачкој тренутно износи између 45 и 60 евра по мегаватчасу. То значи да је „у многим земљама цена струје из обновљивих извора сада упоредива са великопродајном ценом, или чак и нижа од ње“, каже Матијас Бук, шеф одељења Европска енергетска политика у тинк-тенку Агора енергетски преокрет. Насупрот томе, цена угља је у току 2018. порасла за око 15%, а цена гаса за чак 30%.

У извештају се констатује да је у земљама са највише нових обновљиве енергије забележен и највећи пад употребе угља. А чини се и да те земље не рачунају на гас као на краткорочну алтернативу за угаљ. „У само шест година, између 2012. и 2018. године, годишња емисија ЦО2 из европских електрана на угаљ опала је за 250 милиона тона, а да притом није порасла емисија из производње струје од гаса“, прецизирао је Дејв Џоунс, један од аутора студије и аналитичар у агенцији Сендбег.

У извештају се констатује да је „умирујуће то што Европа напушта угаљ, а не гради инфраструктуру да то премости гасом“. Употреба угља могла би ове године да се смањује још брже, уколико у складу са тржишним прогнозама буде падала цена гаса, сматра Џоунс.

Опада употреба каменог угља, лигнит опстаје

Оба тинк-тенка прогнозирају да ће се смањивање употребе угља наставити, с обзиром да се три четвртине производње каменог угља у ЕУ обавља у земљама које имају агенде за завршетак експлоатације угља. Преостала четвртина готово у потпуноси отпада на Пољску, која и даље није израдила никакав план за напуштање угља. Производња каменог угља у Пољској није падала од 2012. године, пише у извештају.

Слика није ружичаста ни што се тиче лигита. Половина европске производње енергије од лигнита у 2018. години односила се на земље које још немају своје излазне стратегије за угаљ – Пољску, Чешку, Бугарску, Румунију, Грчку и Словенију. Производња струје из лигнита у тих шест земаља није се готово уопште променила од почетка деценије, наводи се у извештају.

„То је прича о два угља. Велики део смањења односи се на камени угља, а не на прљави смеђи угаљ. Одрицање од каменог угља у Европи се убрзава, али напуштање лигнита је тек у почецима“, рекао је Џоунс.

Оптимизам буди развој соларне енергије

Истовремено, оба тинк-тенка деле оптимизам у погледу преспективе соларне енергје. У 2018. години соларна струја је чинила свега 4% укупно произведене електричне енергије у ЕУ, али су соларни капацитети порасли за више од 60% на готово 10 гигавата. До 2022. године та количина би могла да се утростручи на 30 гигавата, с обзиром да цена соларне енергије и даље пада. Цена соларних панела пала је у 2018. години за 29%.

Бук, међутим, сматра да је ЕУ до сада „у великој мери пропустила да профитира од веома повољних цена соларних панела, због којих је струја из нових соларних постројења у данашње време често јефтинија од струје из конвенционалнх електрана“.

То би могло да се промени пошто Шпанија, Француска и Италија дугорочно теже соларној производњи од најмање 45 гигавата.

Пише: Еурацтив

Преузето са: данас.рс