д/м/2019

Алармантни подаци: Убијамо природу и крајње је време да нешто урадимо тим поводом

Пише: ББЦ Неwс на српском

Политичари не схватају озбиљност еколошке кризе са којом се Земља суочава.

Према истраживању Института за јавне политике људски утицај је достигао критичну тачку и прети да угрози друштво и светску привреду.

Научници упозоравају да ово може да буде опасна комбинација фактора, што укључује климатске промене, губитак већ угрожених врста, ерозија земљишта, нестанак шума и загађење океана.

„Ова дестабилизација се дешава брзином која је без преседана. У извештају стоји да је процес загађења достигао критичан ниво“.

Шта је потребно?

Стручњаци упозоравају да полако остајемо без прилике да се извучемо из потенцијалне катастрофе.

У извештају пишу и три кључне ставке које би могле да промене темпо пропадања животне средине, а то су: политички приступ, размере и темпо пропадања, као и одлуке које можемо да донесемо.

Број поплава широм света се повећао за 15 пута од 1950. године, температурне разлике за чак 20, док пожара има седам пута више.

Шта се дешава?

Земљиште се у ерозијама разара десет до 40 пута брже него што се природним процесом враћа.

Од средине 20. века, 30 посто обрадивог земљишта постаје неплодно због ерозија. У овом извештају стоји и то да је Велика Британија једна од земаља са највећим проблемима у животној средини. Годишње еродира око 2,2 милиона тона земље у Великој Британији, а преко 17 посто обрадиве земље показује знаке ерозије.

Скоро 85% плодног тресета у Источној Енглеској је изгубљено од 1850. године, док је остатак у опасности од губитка током наредних 30-60 година.

Многи научници верују да смо ушли у нову еру великих климатских промена.

„Ово време дефинишемо као доба „распадања животне средине“ како би се разумела тежина и темпо којим нам природа пропада и то захваљујући људској активности“.

Да ли ће друштво урадити нешто поводом овога?

Сајмон Луис, професор на лондоском научном универзитету каже за ББЦ да су наводи Института тачни.

„Све се пребрзо дешава. Имаћемо проблема са храном у будућности који могу да доведу до нереда, као и до миграција, јер ће многи бити гладни.

„Политичари морају да донесу паметне одлуке како би избегли катастрофу у будућности“.

Харијет Булкили, професорка географије на универзитету Дурам рекла је да су извештаји Института за јавне политике добра интерпретација доказа којима тренутно располажемо.

„Оно што је најбитније јесте да се власти укључе у ову акцију.

Знамо шта би требало да радимо. Имамо све могуће доказе и моје питање је колико нам је још доказа потребно да бисмо почели да деламо“.

Преузето са: Данас.рс