д/м/2019

Удружење ЗА ЧЕСМЕ организовало еколошку јавну трибину у Балта Бериловцу (ВИДЕО)

У Школи учитеља Јове у Балта Бериловцу, Удружење „За чесме“ организовало је јавну трибину, чији је циљ едукација становништва о важности заштите животне средине. Трибина је део пројекта „ЗА ЕКО С(А)ВЕСТ“, који је подржало Министарство заштите животне средине. 

Удружење „За чесме“ из Зајечара позвало је за ову манифестацију у прелепом амбијенту некадашње сеоске школе у Балта Бериловцу, неколико еколошких удружења из Новог Сада, Ниша, Бора, затим невладине организације, пријатеље Старе планине и мештане околних села. Циљ је да се одржи биодиверзитет овог поднебља с обзиром да је он угрожен људским деловањем и да се помогне преосталом становништву да сачува благодети природе за наредне генерације.

Непосредно пре трибине, приказани су документарни филм продукцијске куће За медиа о старопланинским рекама које су угрожене изградњом мини хидро-електрана, као и неколико кратких награђаиваних еколошких филмова редитеља и продуцента Бошка Савковића из Београда који је био и учесник трибине:

„Уколико власт не буде донела одлуку да се све ово заустави, ми ништа нећемо урадити, али све док власт не буде чула нас да се деремо из све снаге, ништа неће да уради. Зато је добро да се овакви скупови одржавају, да људи буду свесни тога шта радимо и зашто то радимо. Следећи ратови се неће водитиза нафту, водиће се за воду. Већ сада има толико милијарди на свету који немају воду. Значи свака изгубљена кап значи много за будућност наше деце.“

Јавну трибину су отворили активисти неколико Удружења, а представници Савеза старопланинских месних заједница обавестили су окупљене да су договорене конкретне будуће активности у селима против инвеститора мини хидроцентрала у виду стражарења. Драгана Божиновић, активиста Савеза МЗ Старе планине нам је рекла:

„Ове солидарне страже значе да ће свака месна заједница бити у обавези да да најмање пет чланова који ће у случају напада на реке бити у обавези да дођу на то место. Мислим да је ово почетак једне сарадње и подршке између месних заједница и да ће овај начин солидарне помоћи бити искоришћени за друге ствари који се тичу Старе планине.“    

„Јуче, 23. августа, истекао је рок од две године за отпочињање грађевинских радова на малој хидроелектрани Топли До 1 и тиме је практично истекла и грађевинска дозвола. Ми ћемо се обратити Министарству грађевинарства, обавестити их о томе да је грађевинска дозвола истекла, да је и сама дозвола док је важила била нерегуларна јер никада није спроведен јавни увид, разговор са народом о томе“, рекао нам је Небојша Илић, председник Савеза МЗ Старе планине.

Трибина је отворила и друге проблеме Старе планине, као што је прекомерна сеча дрвећа и загађења отпадним водама, о чему су говорили мештани.

Милован Ћирић из Калне каже:

„Велики је проблем одливање фекалних вода, о њима нико не прича, планина се урбанизује, гради се нон-стоп, а воде отичу како свакоме падне на памет у реку. То више није тај Тимок, пазите граде се хотели, апартмани, убрзано се ради а канализација уопште није решена.“ 

„Ми смо Буџак, ми смо крај света…и ја бих волео да што чешће будете овде јер ми имамо милион проблема овде. Не само по питању ових мини хидроцентрала, многа питања ту нас још муче и други проблеми“, потврђује председник МЗ Балта Бериловац Горан Голубовић.

Учесници су подсетили да се наша држава обавезала по Уставу да ће становницима обезбедити чисту и здраву животну средину о чему треба да брину и њени становници, али у пракси, сведоци смо, интерес је често јачи:

Мирослав Демајо из Београда је о томе рекао:

„Оно што се дешава у Ракити држава уништава животну средину, а људи у Ракити се боре да одрже оно што пише у Уставу. Они бране Устав – мештани Раките, а гангстери који их нападају они крше Устав, члан 74.“

Душан Митић из Темске је рекао да нико нема слуха ни жеље да разговара са људима са Старе планине или гдегод по Србији где постоји проблем река:

„Зашто је то тако, зато што на страни уништавања природе је новац, а на страни заштите природе новца нема.“

Еколози из Новог Сада су присутни већ неколико година на Старој планини где заговарају еколошке кампове уместо великих хотела, а било је и других предлога од узгајања индустријске конопље до селекције семена.

„Сматрам да еколошки кампови на Старој планини треба да преузму примат у односу на комплексе хотела који се планирају и који ће уништити значајан део природних потенцијала, што туристичких, што генерално еколошких потенцијала Старе планине. Генерално треба да радимо заједно, радимо на унапређењу оба кампа. Кампови треба да се зову еко кампови, да постоје одрживи системи како би они функционисали, да не зависимо ниоткода, да правимо сами енергију, да сакупљамо кишницу, да купујемо намирнице од мештана…“, казао је Растко Марковић, из Удружења младих истраживача Нови Сад.

Предлог је имао и Војкан Станковић из Књажевца:

„Неки људи већ раде, праве банку семена, зашто то не може и Стара планина. Не само семе, стока… један одрживи развој, али ми нисмо квалитативно способни да то сами урадимо, нама треба помоћ.“ 

На трибини је био и гост из Америке, Маттхеw Боннстеттер, Теам 54 Пројецт Интернационал, еколог који је у Новом Саду већ три године:

„Врло сам империониран догађајем зато што је пуно људи присутно, имате и добру музику, видели смо одличне филмове и разговор који се водио био је набијен енергијом. Да, и ја сам разумео да је главни проблем овде што неко хоће реке да стави у цеви, што ће неминовно да промени животну средину и реке.“ 

Оно што се намеће као закључак трибине је да је осим изградње деривационих мини централа, још доста проблема које треба конкретизовати и помоћи становништву у овим крајевима да их решава, каже Александар Цале Марјановић, председник Удружења „За чесме“:

„Свима треба помоћ, нико не зна све и добро је да се овакви скупови одржавају јер ту чујемо стручњаке из многих области. Прво треба да се препозна проблем, па онда да се види да ли постоји правна могућност да се он одмах реши, а ако не постоји начин да се хитно реши, да видимо како му темељно приступити.То је оно најбитније у вези овог пројекта – да се сви проблеми што пре реше и да локално становништво учествује у томе јер се о њима и ради“

Удружење „За чесме“ је трибину организовало у оквиру пројекта „ЗА ЕКО С(А)ВЕСТ“ који је подржало Министарство заштите животне средине. Учесници јавне трибине у Балта Бериловцу су били након дискусије послужени специјалитетима овог краја као што је белмуж, а уз то и уживали у музици староградског оркестра из Књажевца.

Погледајте видео:

Преузето са: За медиа

Министарство заштите животне средине

Мишљења и ставови изражени у овим публикацијама искључива су одговорност аутора и његових сарадника и не представљају нужно званичан став Министрства заштите животне средине.