U pouci o pravnom leku protiv ovog Rešenja o utvrđivanju i overi razvrstanih rezervi podzemnih voda Grada Zaječara se ne može uložiti žalba, već se može pokrenuti postupak pred Upravnim sudom.
Radna grupa za realizaciju Odluke o zaštiti arteskih i subarteskih česama na teritoriji Grada Zaječara i Sporazuma za očuvanje, legalizaciju, revitalizaciju i zaštitu arteskih česama u Zaječaru, ovim povodom održala je sastanak 10. novembra 2022. godine.
Tom prilikom je utvrđeno da je Rešenje MRE u svemu u suprotnosti sa idejom i namerom sa kojom je Grad Zaječar započeo proceduru zaštite i utvrđivanja rezervi podzemnih arteskih voda, kao i da je rešenje neprihvatljivo i štetno za zaštitu arteskih podzemnih voda. Takođe je konstatovano da u celom postupku donošenja rešenja i u toku izrade elaborata postoje elementi nezakonitog postupanja i zloupotreba u radu Radne grupe MRE, autora projekta i elaborata i nadzornog organa.
Takođe, donet je zaključak da GU Zaječar pokrene upravni spor tužbom kod Upravnog suda Srbije u Beogradu, što je gradski pravobranilac već i učinio.
Inače, pre ovog sastanka Radne grupe koja se bavi zaštitom arteskih česama, javnost je na konferenciji za novinare u Udruženju “Za česme”, obaveštena o ovom najblaže rečeno nakaradnom Rešenju Ministarstva rudarstva i energetike.
Novinar istraživač i član Udruženja “Za česme” Dušan Vojvodić je tom prilikom izrazio sumnju da za to postoje možda dva razloga – ili je u pitanju korupcija ili ljudi koji su donosili ovakve odluke nemaju poslovnu sposobnost.
Inače, ovo nije prvi put da iz ovog Ministarstva dobijamo rešenja koja su van zdravog razuma, dodao je Vojvodić, ali i podsetio da je petogodišnji rad na legalizaciji česama, bio ozbiljan i težak, a ovim Rešenjem se poništava. Bogatstvo Grada Zaječara je sada ugroženo na najbahatiji, najdirektniji i najzlonamerniji način.
“Sve je to i koštalo, cela procedura, izrada elaaborata, izvođenje istražnih radova i drugo, a na ovaj način sve je anulirano. Ono što ovaj slučaj čini drugačijim od ostalih u Srbiji je to što mi imamo direktno partnerstvo sa lokalnom samoupravom, koja je prepoznala značaj arteskih česama u gradu. U prilog tome govori i to da je izglasana i Odluka o zaštiti česama kao najvećeg dobra Grada Zaječara. Grad se odgovorno ponašao kako bi česme stavio pod zaštitu ali očigledno su sile koje se bave tim interesima iznad uticaja Gradske uprave. Inače, ovo nije prvi put da iz ovog Ministarstva dobijamo rešenja koja su van zdravog razuma, a za to postoje dva razloga – ili je u pitanju korupcija ili da ljudi koji su donosili ovakve odluke nemaju poslovnu sposobnost. Da su vode sa zaječarskih česama za piće o tome ne treba raspravljati, jer je iz nas sto godina upotrebe pijaće vode sa ovih česama i tri do četiri decenije redovnog merenja zaječarskog Zavoda za javno zdravlje. Činjenica je i to da smo mi jedini grad u Evropi koji ima takvo blago i bogatstvo, zdravu pijaću artesku vodu koja dolazi iz vodoizdana na koji nema uticaj spoljna sredina. To je najveća blagodet Zaječara”, podsetio je Vojvodić.
Poznato je da je istočna Srbija prekrivena istražnim poljima raznih rudarskih kompanija koje merkaju i područje Grada Zaječara.
“Naše istražno polje koje je bilo odobreno projektom se prostire na 10 kvadratnih kilometara i na taj način bi Zaječar apsolutno bio pošteđen spoljnih uticaja na česme, ali bi na taj način uskratili i neke interese tih velikih kompanija. Kada bi neka kompanija izbušila malo veću bušotinu za rudu i poremetila pritisak na Kraljevici, nama bi presušile česme, a zaštitom bi došli u poziciju da moraju da nas zaobiđu. Timočka krajina je prekrivena istražnim poljima različitih kompanija i nastupa se bez ikakvih skrupula i ovo je primer. A meni ovo kao novinaru izgleda kao uvod u otimanje najvećeg prirodnog resursa Grada Zaječara. Naš najveći resurs je ugrožen od strane ljudi iz Ministarstva. Mislim da je ovo jedno od najvažnijih pitanja od kad postoji Grad Zaječar”, istakao je Vojvodić.
Zavod za javno zdravlje iz Zaječara godinama unazad uzorkuje vodu sa arteskih česama u Zaječaru i po njihovim analizama voda se preporučuje za piće. Skoro 90 odsto česama ima kvalitet vode u okviru Pravilnika koji propisuje Republika Srbija, dok ostalih deset odsto izlaze iz Pravilnika zbog specifikuma zemljišta kroz koje prolaze, kad u nekoj ima malo više recimo gvožđa i tada se ne preporučuje za piće iako nije štetna.
Udruženje „Za česme“
www.zacesme.rs
Ovaj tekst je proizveden u okviru projekta „Ekološki odgovor na ekspanziju rudarenja u Timočkoj Krajini“ koji finansira Evropska unija, a realizuju Udruženje „Za česme“, Društvo mladih istraživača Bor, Građanska čitaonica „Evropa“ Bor i „Dečiji centar“ Zaječar. Sadržaj teksta je isključiva odgovornost navedenih udruženja i nužno ne odražava stavove Evropske unije.
