У поуци о правном леку против овог Решења о утврђивању и овери разврстаних резерви поѕемних вода Града Зајечара се не може уложити жалба, већ се може покренути поступак пред Управним судом.
Радна група за реализацију Одлуке о заштити артеских и субартеских чесама на територији Града Зајечара и Споразума за очување, легализацију, ревитализацију и заштиту артеских чесама у Зајечару, овим поводом одржала је састанак 10. новембра 2022. године.
Том приликом је утврђено да је Решење МРЕ у свему у супротности са идејом и намером са којом је Град Зајечар започео процедуру заштите и утврђивања резерви поѕемних артеских вода, као и да је решење неприхватљиво и штетно за заштиту артеских поѕемних вода. Такође је констатовано да у целом поступку доношења решења и у току израде елабората постоје елементи незаконитог поступања и злоупотреба у раду Радне групе МРЕ, аутора пројекта и елабората и наѕорног органа.
Такође, донет је закључак да ГУ Зајечар покрене управни спор тужбом код Управног суда Србије у Београду, што је градски правобранилац већ и учинио.
Иначе, пре овог састанка Радне групе која се бави заштитом артеских чесама, јавност је на конференцији за новинаре у Удружењу “За чесме”, обавештена о овом најблаже речено накарадном Решењу Министарства рударства и енергетике.
Новинар истраживач и члан Удружења “За чесме” Душан Војводић је том приликом изразио сумњу да за то постоје можда два разлога – или је у питању корупција или људи који су доносили овакве одлуке немају пословну способност.
Иначе, ово није први пут да из овог Министарства добијамо решења која су ван здравог разума, додао је Војводић, али и подсетио да је петогодишњи рад на легализацији чесама, био озбиљан и тежак, а овим Решењем се поништава. Богатство Града Зајечара је сада угрожено на најбахатији, најдиректнији и најзлонамернији начин.
“Све је то и коштало, цела процедура, израда елаабората, извођење истражних радова и друго, а на овај начин све је анулирано. Оно што овај случај чини другачијим од осталих у Србији је то што ми имамо директно партнерство са локалном самоуправом, која је препознала значај артеских чесама у граду. У прилог томе говори и то да је изгласана и Одлука о заштити чесама као највећег добра Града Зајечара. Град се одговорно понашао како би чесме ставио под заштиту али очигледно су силе које се баве тим интересима изнад утицаја Градске управе. Иначе, ово није први пут да из овог Министарства добијамо решења која су ван здравог разума, а за то постоје два разлога – или је у питању корупција или да људи који су доносили овакве одлуке немају пословну способност. Да су воде са зајечарских чесама за пиће о томе не треба расправљати, јер је из нас сто година употребе пијаће воде са ових чесама и три до четири деценије редовног мерења зајечарског Завода за јавно здравље. Чињеница је и то да смо ми једини град у Европи који има такво благо и богатство, здраву пијаћу артеску воду која долази из водоиздана на који нема утицај спољна средина. То је највећа благодет Зајечара”, подсетио је Војводић.
Познато је да је источна Србија прекривена истражним пољима разних рударских компанија које меркају и подручје Града Зајечара.
“Наше истражно поље које је било одобрено пројектом се простире на 10 квадратних километара и на тај начин би Зајечар апсолутно био поштеђен спољних утицаја на чесме, али би на тај начин ускратили и неке интересе тих великих компанија. Када би нека компанија избушила мало већу бушотину за руду и пореметила притисак на Краљевици, нама би пресушиле чесме, а заштитом би дошли у позицију да морају да нас заобиђу. Тимочка крајина је прекривена истражним пољима различитих компанија и наступа се без икаквих скрупула и ово је пример. А мени ово као новинару изгледа као увод у отимање највећег природног ресурса Града Зајечара. Наш највећи ресурс је угрожен од стране људи из Министарства. Мислим да је ово једно од најважнијих питања од кад постоји Град Зајечар”, истакао је Војводић.
Завод за јавно здравље из Зајечара годинама уназад узоркује воду са артеских чесама у Зајечару и по њиховим анализама вода се препоручује за пиће. Скоро 90 одсто чесама има квалитет воде у оквиру Правилника који прописује Република Србија, док осталих десет одсто излазе из Правилника због спецификума земљишта кроз које пролазе, кад у некој има мало више рецимо гвожђа и тада се не препоручује за пиће иако није штетна.
Удружење „За чесме“
www.зацесме.рс
Овај текст је произведен у оквиру пројекта „Еколошки одговор на експанзију рударења у Тимочкој Крајини“ који финансира Европска унија, а реализују Удружење „За чесме“, Друштво младих истраживача Бор, Грађанска читаоница „Европа“ Бор и „Дечији центар“ Зајечар. Садржај текста је искључива одговорност наведених удружења и нужно не одражава ставове Европске уније.
