д/м/2023

Прекомерно загађен ваздух – зимска сива свакодневица Зајечара

Међу десет најзагађенијих градова Србије, када је у питању квалитет ваздуха, налази се и Зајечар. Доминантни извор загађења ваздуха потиче од суспендованих честица ПМ10 и на основу резултата од 2019. године, од када се мере концентрације ових честица, Зајечар има трећу категорију квалитета ваздуха, што значи прекомерно загађен ваздух (извор: http://www.sepa.gov.rs/download/izv/Vazduh_2019.pdf, страна 39). Овако лош ваздух, опасан по здравље, Зајечарци удишу током грејне сезоне, управо због великог процента индивидуалних ложишта на фосилна горива.
Велики допринос загађењу даје и сам положај Зајечара који је у котлини, између брда. Некадашње зиме, са обиљем снега који је прочишћавао ваздух, последњих година смениле су суве зиме са честим температурним осцилацијама и ваздушним притиском који закључава небо изнад града са свим загађујућим материјама из кућних димњака, топлана и превозних средстава. Изласци и шетње у таквим условима нису препоручљиви, па се, када је то могуће, бирају дани када је ветровито (линк: Анкета Зајечараца о квалитету ваздуха).
Фосилна горива су једини енергент, осим мањих количина струје, којим своје куће и станове зими загревају грађани Зајечара. Уз огревно дрво, различите врсте угља и мазута у топланама, није искључено да у кућна ложишта појединци убацују и отпад у виду пластике или старих гума, чији је дим од сагоревања још опаснији од фосилних горива. Кључно за загађење Зајечара у зимским месецима је и то што су индивидуална ложишта, са различитим квалитетом енергената која користе, у великој већини у односу на објекте који се греју системом даљинског грејања. Последњих година у Зајечару је нешто више од 10% објеката на централном грејању, али их и ранијих година није било више од 20%.
Од увођења даљинског грејања у Зајечару, јавно предузеће које је задужено за тај посао ничим није стимулисало грађане да се прикључе. Уместо тога десило се супротно. Застарела инфраструктура, цеви које сваке зиме пуцају и увек висока цена, допринели су масовном искључењу са централног грејања. И они који су остали, размишљају о искључењу јер плаћају једно од најскупљих грејања у Србији – 150 динара по квадрату грејне површине. Стамбена насеља, поједине школе и јавни објекти у Зајечару греју четири котларнице које раде са једним од најпрљавијих енергената – мазутом и то оним јефтинијим са средњим нивоом сумпора.
Прелазак на биомасу значајно би смањио трошкове у односу на мазут, самим тим би требало да појефтини грејање корисницима. Међутим, заменом за еколошки прихватљивији енергент, не би се смањила загађеност у Зајечару, осим када би се број корисника значајно увећао, на пример на 80 одсто, што је за сада нереално за неки дужи низ година.
Кључни показатељ квалитета ваздуха је концентрација суспендованих честица изнад дозвољене границе. За ПМ10 је 40 микрограма по метру кубном, а Зајечар је на пример 2019. године имао максималну дневну вредност 515 микрограма, а 2021. године 244 микрограма по кубном метру (О томе: изјава Јасмине Стевић Јовић, шефа Канцеларије за заштиту животне средине ГУ Зајечар).
Једина аутоматска станица за мерење квалитета ваздуха у Зајечару, налази се у центру града и осим концентрације честица ПМ10, мери и сумпор диоксид, азот диоксид и угљен моноксид. Ова станица је у систему државног мониторинга Агенције за заштиту животне средине и нема могућност да концентрације честица ПМ10 прати у реалном времену, већ резултате на свом сајту објављује са годину дана закашњења.
Од 2019. године апарат за узорковање суспендованих честица ПМ10 поседује и Завод за јавно здравље „Тимок“ у Зајечару, који у својој лабораторији има могућност да одмах очита резултате након 7 дана активности апарата. Ове услуге Завода користе поједине општине у Тимочкој Крајини, које имају знатно мањи ниво ниво загађења, али не и Град Зајечар.
Постоје у Зајечару, захваљујући грађанским иницијативама, и мерења која нису званично прихваћена од државе. Такозваног Климерка има 10-ак домаћинстава у Зајечару и увидом на сајт климерко.орг, који прати концентрације честица ПМ 2,5 и ПМ10 у реалном времену, Зајечар је током грејне сезоне готово свакодневно у црвеној зони, што значи „јако загађен ваздух“ (линк: Изјава Бобана Погарчића, председника Удружења „За чесме“).
Студија, коју је још пре 10 година спровела Међународна агенција Светске здравствене организације за истраживање карцинома, показала је да загађење спољашњег ваздуха изазива канцерогена обољења код људи, а суспендоване честице најчешће се доводе у везу са повећањем стопе оболелих од карцинома плућа али и од респираторних и кардиоваскуларних болести, о чему је говорила и др Дијана Миљковић из Завода за јавно здравље „Тимок“. У престижном медицинском часопису Тхе Ланцет недавно је објављен податак да загађење ваздуха изазива преко 6,5 милиона смртних случајева сваке године широм света, а да се овај број повећава.
Да би се решио проблем аерозагађења у Зајечару, али и у целој Србији из термоелектрана, индустрије, ложишта и саобраћаја, потребна су велика улагања и време. Недавно формирана Владина Радна група за системско решавање питања заштите ваздуха констатовала је да акценат мора бити на замени уређаја за грејање у најзагађенијим градовима и ширењу мреже даљинског грејања….
У већини прекомерно загађених градова у Србији, па и у Зајечару, грађанске организације су ангажованије на решавању овог великог проблема од власти. Удружење „За чесме“ је у оквиру пројекта Еколошки одговор на експанзију рударења у Тимочкој Крајини“, који финансира ЕУ, у сарадњи са Градском управом, формирало радну групу за мониторинг квалитета ваздуха и од Министарства за заштиту животне средине тражило један уређај за мерење нивоа суспендованих честица у реалном времену. Након скоро годину дана није стигао ни уређај ни било какав одговор Министарства.
Управо у неиспоручивању аутоматске мерне станице, чија је цена око 50 хиљада евра, се најбоље може сагледати однос државе према проблему енормног загађења ваздуха у Зајечару, јер потреба грађана је више него очигледна и од животне важности за људе, али то није било довољно да надлежно министарство изађе у сусрет таквој потреби.
С друге стране, држава Србија инвестирала је готово 30 милиона евра у изградњу новог велелепног стадиона, који може да прими чак трећину становника града Зајечара и за којим не постоји никаква потреба имајући у виду да су градски фудбалски клубови у нижим ранговима такмичења, па ће ова грађевина импозантних размера у најбољем случају задовољити очекивања тек неколико стотина љубитеља фудбала.

Кроз овај пример постаје јасно да је решавање проблема загађења ваздуха на дну листе приоритета и да ће Зајечарци још дуго живети у својеврсној душегупки, а да ће цену такве ситуације и наредне генерације наставити да плаћају како кроз трошкове здравственог система, тако и кроз изгубљене животе.

Удружење „За чесме“
www.зацесме.рс

Овај текст је произведен у оквиру пројекта „Еколошки одговор на експанзију рударења у Тимочкој Крајини“ који финансира Европска унија, а реализују Удружење „За чесме“, Друштво младих истраживача Бор, Грађанска читаоница „Европа“ Бор и „Дечији центар“ Зајечар. Садржај текста је искључива одговорност наведених удружења и нужно не одражава ставове Европске уније.