д/м/2023

Други еколошки егзодус мештана Кривеља

Модерна историја села Кривеља почиње 1833. године на обалама Кривељске реке, под планинама Стол, Велики и Мали Крш. Савршена локација, визија развоја и предузимљивост мештана доносе просперитет села из којег се као посебно насеље 1876. године издваја село Бор.

Са отварањем првог рудника 1903. године, село Бор расте и захваљујући интензивирању рударства, средином прошлог века постаје град. С друге стране експанзија рударења, доводи до тога да Кривељ, некада идеално место за живот, постаје црна еколошка тачка буквално окружена коповима и јамама у којој је немогуће живети. Почетак краја села било је отварање рудника Велики Кривељ и од те 1979. године, коп се ширио, куће су нестајале, људи одлазили.

Пре четврт века измештена су прва угрожена домаћинства, укупно њих 50. На новом имању Љубомир Станковић се са породицом скућио пре две деценије. Њихова борба да добију новац за шуме и имања која су им још тада експрописана због ширења рудника трајала је до пре неколико година. Сада их опет очекује иста голгота, јер је рудник опет стигао до њиховог дома. “Имали смо дедовину у Флашар поред рудника, тамо нам је била појата. Одатле смо се селили око 80 и неке године када је рудник почео да ради, одмах је то било на удару и онда смо се доселили у село, у Кривељ. Имали смо кућу. Преселили смо се ту. Међутим, пре једно 15, 20 година су нас дигли и из села, и онда су нам рекли да овде нема рударења 100 година, међутим сада после 20 година, нас селе трећи пут. Када смо се из села преселили овде у насеље биле су и гаранције државе и свега, међутим све је то погажено….”, каже Љубомир Станковић, мештанин Кривеља.

Мештани Кривеља су свесни да је право време за пресељење села било пре четири деценије, јер су се толико дуго гомилали еколошки проблеми који угрожавају њихове животе, од прашине коју свакодневно удишу, до загађеног земљишта и водотокова. О томе говори Јасна Томић, из Савета МЗ Кривељ: “Ми смо принуђени да живимо овде, наше су куће веома оштећене, нама прокишњавају кровови , једноставно живот овде није уопште лак, гутамо тону прашине свакога дана, путеви  инфаструктура нису у оном стању у каквом је држава у писаном облику рекла да ће бити, ни сада, а шта ће бити онда када кренемо са сељењем и када тај процес буде трајао 5, па и више година”.

Приче о дефинтивном пресељењу Кривеља на нову локацију, изузету од истражних и рударских активности, не би ни било да се Савет Месне заједнице није 2015. године успротивио доношењу Просторног плана простора посебне намене борског и мајданпечког рударског басена. У почетку, држава и Министарство рударства нису имали слуха, али Кривељани су били истрајни и сложни у намери да до краја реше питање свог опстанка, јер је било очигледно да састанци бројних радних група не дају резултате. Требало је освестити представнике власти и кинеске компаније да им је интерес обостран. Шира јавност је за проблем мештана овог села, који није више био само еколошки већ и егзистенцијални, сазнала након бројних зборова, протеста и блокада.

Драгослав Николић, из Савета МЗ Кривељ каже: “Преломни тренутак је био када је дошла гђа Ђедовић као министарка. Ми смо 4. јануара имали састанак у њеном кабинету, била је она и министар Мали са сарадницима, као и шеф кабинета председника државе и онда је речено “Кривељ морамо да селимо, за људе морамо да нађемо поштено решење, они не смеју да буду губитници, све док су ту морамо да им обезбедимо неки нормалан живот”, али у року од 3 до 5 година како је то у програмским основама Просторног плана предвиђено, морамо да се иселимо”.

Локација Трујканов поток, за коју се изјаснило 136 домаћинстава, налази се на тромеђи села Злота, Шарбановца и Метовнице, у близини Бора и на 20 км од Зајечара, дуж магистралног пута. Ново село имаће потпуно уређену инфраструктуру, саобраћајнице, електро, водоводну, канализациону мрежу, оптику.

Никола Марић, помоћник градоначелника Бора каже: “По пројекту и плану који је радио Институт за урбанизам и архитектуру на овом простору је планирано од 800 до 900 домаћинстава да у неком наредном периоду заживи на три различите локације. Цео та простоор од 19,6 км2 је подељен на локације А, Б и В. На локацији А која је уз магистралу, државни пут, планирано је да се сели село Кривељ, ту локацију су мештани Кривеља одабрали као најоптималнију за своје пресељење. Имамо локације Б и В ако буде било потребе за друга села да се селе”.

Убрзано се ради на припреми потребне планске документације за измештање села, а већ у другој половини наредне године могло би да почне пресељење мештана Кривеља кажу из Градске Управе Бор.

Александар Миликић, градоначелник Бора изјавио је да постоје чврсте гаранције и плански основ да неће бити истражних радова, као ни експлоатационих на површини од 20 км квадратних. „Планом који ће бити усвојен на седници Скупштине града Бора биће децидно забрањене рударске активности на тој површини тако да не постоји основ да ту сутра неко рудари”.

Пре пресељења треба решити још два од 18 спорних питања колико их је било у почетку, а односе се на вредновање имовине мештана и на бонусе које компанија нуди и то за самостално пресељење 15.000 евра и колективно 3.000  евра, чиме се, сматрају, разбија колективитет.

Александар Кулић, еколошки активиста каже да “постоје људи у Кривељу који сматрају да ће доћи до колективног пресељења, али то кинеској компанији не одговара, јер њима није у интересу да граде нову цркву, нову школу, да преселе гробље што је огроман и тежак процес, тако да они покушавају, и то врло успешно раде, једног по једног да расељавају, оне који су им први на удару. И као што видим неки су пружали отпор али нажалост се се врло брзо предомислили. Ја потпуно разумем те људе, није лако живети на ивици копа где су даноноћна минирање, где је прашина. Али многи од тих љди су отишли ван борске општине, неки су отишли у Зајечар, неки чак и даље, тако да ако Кинези наставе овом политиком којом се баве, не верујем да ће скоро доћи до пресељења Кривеља а иако некада дође до неког пресељења, то ће највероватније бити неко насеље где ће населити људе из околних села. Што је страшно, јер губимо територију све зарад кинеског профита а нас стављају у неку врсту резервата”.

Еколошким егзодусом, како поједини мештани описују ситуацију у којој се налазе, и то другим по реду, биће стављена тачка на модерну историју некадашњег села Кривеља.

Уз чврсте гаранције државе да на новој локацији села никада неће бити истражних и рударских активности, почиње ново поглавље Кривеља. Вероватно ускоро и Оштреља и других села угрожених рударском експанзијом.

Удружење „За чесме“
www.зацесме.рс

Овај текст је произведен у оквиру пројекта „Еколошки одговор на експанзију рударења у Тимочкој Крајини“ који финансира Европска унија, а реализују Удружење „За чесме“, Друштво младих истраживача Бор, Грађанска читаоница „Европа“ Бор и „Дечији центар“ Зајечар. Садржај текста је искључива одговорност наведених удружења и нужно не одражава ставове Европске уније.