д/м/2023

Емисија „Еколошки сат“ о могућностима ремедијације уништеног обрадивог земљишта у сливу Борске реке (ВИДЕО)

Тема нове емисије “Еколошки сат” је погубан утицај рударења у Бору на обрадиво земљиште у сливу Борске реке и Тимока и могућности да се то земљиште рекултивише. О овој теми говорила је гошћа емисије Мирослава Марић, доктор наука за технолошко инжењерство и ауторка магистарског рада “Рекултивација земљишта оштећеног пиритном јаловином” и докторске дисертације “Могућности коришћења неких дивљих и култивисаних биљака за ремедијацију земљишта”. Емисија “Еколошки сат” је део пројекта “Еколошки одговор на експанзију рударења у Тимочкој крајини”, који финансира ЕУ, а спроводи Удружење “За чесме” заједно са партнерским организацијама из Бора и Зајечара.

Шездесетих година прошлог века, због оштећења флотацијског јаловишта у Бору, дошло је до праве еколошке катастрофе јер је део јаловине отекао Борском реком ка Тимоку и на том путу уништио две хиљаде хектара плодних ораница. Борска река је тако потпуно уништена и сада је једна од најзагађенијих на свету без икаквих облика живота. Последице загађења осећају се и у Тимоку, а највидљивије су у приобаљу борских и зајечарских села где су многе њиве и данас неупотребљиве, јер на њима због великог загађења тешким металима ништа не може да расте. Може ли се том земљишту помоћи да поново даје род и на који начин, разматрала је у експерименталним истраживањима др Мирослава Марић у време када је радила у Институту за пољопривредна и технолошка истраживања, да би касније и одбранила докторску дисертацију о коришћењу одређених биљака за ремедијацију на Техничком факултету у Бору 2014. године.

“Истраживања која смо тада радили показала су да се и на таквим земљиштима може извршити рекултивација и да се такво земљиште приведе култури, Наравно, с обзиром на то да је киселост земљишта, односно наноса пиритне јаловине, јако велика, ту не може да опстане ниједан биљни свет. Да би се ипак искористило то земљиште, киселост му се може смањити додатком калцијум карбоната и додатком органске материје, минералних материја, може се постићи да на таквом земљишту почну да расту биљке, чиме би се заштитило земљиште и од аерозагађења и да се кроз године такве производње да се такво земљиште оспособи за биљну производњу, при чему наравно, такве биљке се не би користиле за исхрану стоке или неку даљу производњу већ би се спаљивале на нека за то одређена места.”

Мирослава Марић је говорила и о томе да се у свету за санирање загађења у земљишту све више спомиње фиторемедијација. То је једна еколошка техника за уклањање тешких метала и од седамдесетих година прошлог века се ради на проналажењу биљака које би биле хиперакумулатори, оне би акумулирале те тешке метале из земљишта у већој количини, и на тај начин га на еколошки начин ослобађале вишка тешких метала.

На жалост, од пре готово шест деценија колико траје уништавање Борске реке и сеоских ораница кроз које ова “мртва река” пролази све до Тимока и даље ка Дунаву, ни они који су одговорни за загађење, а ни држава, нису предузели ни један облик ремедијације земљишта, тако да она остаје и даље само у научним радовима, закључено је у емисији “Еколошки сат”.

Ова емисија је произведена у оквиру пројекта „Еколошки одговор на експанзију рударења у Тимочкој Крајини“ који финансира Европска унија, а реализују Удружење „За чесме“, Друштво младих истраживача Бор, Грађанска читаоница „Европа“ Бор и „Дечији центар“ Зајечар. Садржај емисије је искључива одговорност наведених удружења и нужно не одражава ставове Европске уније.