д/м/2023

Еколошке радионице за средњошколце у оквиру пројекта “Еколошки одговор на експанзију рударења у Тимочкој Крајини”

Средњошколци из Бора и Зајечара, њих двадесетак, имали су прилику да у оквиру еколошке радионице у Зајечару, разговарају о Уставу Србије и људским правима у области животне средине, али и да посете неке од примера нарушавања животне средине у Тимочкој Крајини. Ово је прва од пет планираних еколошких радионица у оквиру пројекта „Еколошки одговор на експанзију рударења у Тимочкој Крајини“ који финансира ЕУ, а реализују: Удружење „За чесме“ Зајечар, Друштво младих истраживача Бор, Грађанска читаоница Бор и Дечији центар Зајечар.
Повезаност екологије са људским правима била је тема прве радионице која је у „Дечијем центру“ у Зајечару окупила младе људе из Техничке школе у Бору и Медицинске школе у Зајечару. Кроз примере експанзивног рударења у Бору, али и нарушавања животне околине у којој живе Тимочани, Марија Себић, сарадница „Дечијег центра“ настојала је да код младих развије критичко мишљење и концепт да није све дефинитивно и није све заувек завршено: „Та нека идеја да је неко уступио своју земљу на експлоатацију и да због тога мора да ћути, то није оправдано мишљење. То што си продао земљу ниси продао душу, ниси продао свој живот и своје право на достојанствен живот на чисту воду, на чист ваздух и плодно земљиште. Колико ће они то схватити, колико ће им бити јасно, видећемо током наредних радионица.“
Осим тематског разговора с младима, окупљени средњошколци имали су прилику да погледају и два документарна филма у продукцији „За медије“ који приказују погубно дејство затроване Борске реке на реку Тимок, као и причу о Рготском језеру које ни готово пола века након престанка експлоатације кварцног песка, није рекултивисано.
Осим у документарцима, млади су и на лицу места, у селу Вражогрнац, могли да се увере у индустријско загађење које Борска река преноси и у друге реке. Осим рударског загађења које је видљиво у приобаљу као жута земља, уверили су се колико је ова река мутна, има непријатан метални мирис, а није поштеђена ни комуналног отпада.“Мислим да је јако жалосно прво да живимо у оваквој средини. Мени су конкретно старији причали о томе како је ова река изгледала некад у односу како изгледа сада. Мислим да је катастрофално за цео град“ – каже Миа Китић, ученица Техничке школе у Бору. И њени школски другови слажу се да здраве реке имају бистру воду, плаву или зелену, а да је Борска река низводно угрозила и многе друге реке. Никола Предић, ученик Гимназије у Зајечару, сматра да је крајње време да се нешто предузме: „Треба пробудити еколошку свест код свих, да ова река буде чистија, а чули смо ако је она загађена она то носи и у остале реке у које се улива. Било би стварно добро ако је могуће да се нађе неко решење и да реке поново оживе као што су и некада биле и да се у њима купају деца, да се заливају њиве и за све остало.“
Долазак на Рготско језеро за све је био много лепши доживљај због прелепе боје водене површине и чисте воде. Међутим, сазнање да је језеро заправо још увек нерекултивисан рударски коп кварцног песка, покренула је младе на размишљање: „Драго ми је да смо се прво упознали са проблемима, а сада имамо прилику и да их видимо. Били смо на Борској реци и видели како заправо изгледа та тзв. мртва река и стварно је жалосно видети тако нешто, а сада смо на Рготском језеру и стварно је прелепо али је такође жалосно што овакав један бисер нема адекватну пажњу и што није уређено“, каже Марија Вељковић, средњошколка из Бора. Ученица Теодора Аритоновић сматра да би људи морали да поведу рачуна где бацају ђубре, јер се и на језеру види да га има, а нема канти за смеће. Њена другарица Марина сматра да је данашња радионица била одлична јер свет треба посматрати и на овај критички начин према занемаривању природе. Наталија Вучић из зајечарске Медицинске школе је додала: „Човек и природа су једно и једно без другог не можемо. Због тога је битно да буде што мање загађења природе у којој осим нас живе и животиње.“
Едукација младих је важан део пројекта „Еколошки одговор у Тимочкој Крајини“, који реализују Удружење „За чесме“ и партнерске организације из Бора и Зајечара уз финансијску подршку ЕУ. Бобан Погарчић из Удружења „За чесме“ каже да је циљ планираних радионица да се млади упознају са индустријским активностима на нашем подручју и шта је од наших природних лепота угрожено ако се значајније не поведе брига о заштити животне средине.
Током наредних еколошких радионица до краја ове године средњошколци ће посетити борске рударске копове, речне сливове око Бора и Зајечара, али и места природних лепота у околини као што је Лазарев кањон и друге.

Удружење „За чесме“
www.зацесме.рс

Овај текст је произведен у оквиру пројекта „Еколошки одговор на експанзију рударења у Тимочкој Крајини“ који финансира Европска унија, а реализују Удружење „За чесме“, Друштво младих истраживача Бор, Грађанска читаоница „Европа“ Бор и „Дечији центар“ Зајечар. Садржај текста је искључива одговорност наведених удружења и нужно не одражава ставове Европске уније.