д/м/2023

Загађење водотокова и седимената тешким металима

Од 4. до 9. септембра 2023. године на рекама у борском и зајечарском округу обављено је треће узорковање воде, седимената и ихтиофауне, у оквиру пројекта “Еколошки одговор на експанзију рударења у Тимочкој Крајини” који финансира ЕУ, а спроводи Удружење “За чесме” са партнерским организацијама из Бора и Зајечара.

На основу резултата лабораторијских испитивања која су спроведена како би се оценио утицај рударских активности на квалитет вода Црног Тимока, Великог Тимока, Борске реке, Брестовачке реке и Пека, у закључку референтне лабораторије из Београда која је ангажована на овом послу, наводи се да су ове реке у Тимочкој Крајини захваћене загађењем, како самих водотокова тако и седимената и ихтиофауне, о чему говори и Бобан Погарчић из удружења „За чесме“.

У циљу утврђивања потенцијалног загађења реке Пек и речица од којих она настаје, узорци су прикупљани на 18 локација: Мали Пек пре потенцијалног извора загађења, Мали Пек пре улаза канализације, Мали Пек пре и после отвореног рудника у Мајданпеку, Велики Пек пре потенцијалног извора загађења (близу села Лесково), Црна Река, Велики Пек након састава са Црном Реком, Велики Пек низводно од одлагалишта Ваља Фундата, и на крајњој тачки – након споја оба поменута речна тока и формирања реке Пек, као и дуж даљег тока. Анализом ових узорака стручњаци лабораторије закључили су следеће:

– Узорак воде реке Мали Пек, узет пре улаза канализације, није показао знакове загађења. Међутим, низводно, након проласка кроз подручје отвореног рудника, примећено је повећање нивоа гвожђа, мангана и сулфата у узорку воде. Такође, концентрација бакра у узорку повећала се након површинског рударења, што указује на потребу за континуираним праћењем овог параметра. Што се тиче реке Велики Пек, вредности које су добијене за анализиране параметре углавном се уклапају у више квалитативне категорије које су примећене у узорцима.

Закључно, анализа потврђује да, у складу са важећим уредбама, постоји одређени ниво загађења који прелази критеријуме за класификацију реке Пек, која припада Класи ИИИ. Конкретно, примећена је повећана концентрација сулфата, гвожђа, мангана и аеробних хетеротрофних бактерија.

 

Што се тиче испитивања узорака седимената на наведеним локацијама, анализа је показала да у узорцима седимената реке Мали Пек, пре подручја Мајданпека, концентрације метала нису прелазиле вредности које захтевају ремедијацију. Међутим, уласком у ово подручје, посебно низводно од рударског подручја, ове концентрације су премашиле вредности ремедијације. Додатно, концентрације арсена и цинка су прелазиле вредности ремедијације у већини узорака на том подручју.

Након територије општине Мајданпек, на 32 локације узорковани су водотокови на борској и зајечарској територији. Анализа узорка површинске воде Брестовачке реке, узетог изван потенцијално загађеног подручја, није открила знакове загађења. Међутим, важно је рећи да је првог дана узорковања падала лагана киша, напомиње се у саопштењу лабораторије која је обавила узорковање.

– Даље, при испитивању узорака воде из Брестовачке реке након увођења отпадног канала из рудника Чукару Пеки, примећено је да су одређене вредности параметара показале благи пораст у односу на вредности које су забележене на локацији пре уласка отпадних вода. Такође, анализа узорака воде реке Црни Тимок, након уласка  Брестовачке реке, указала је на благи пораст концентрација анализираних параметара. Међутим, приликом процене узорака седимената из отпадног канала рудника Чукару Пеки, Брестовачке реке непосредно након уласка отпадних вода из рудника, и Брестовачке реке пре њеног спајања са реком Црни Тимок, откривена је повећана концентрација бакра, која прелази вредности ремедијације.

Даљи ток реке Црни Тимок класификован је као Класа ИИ и, за већи део, одржава ову класификацију све до места где се сусреће са Борском реком. Површинска вода Борске реке, од Бора до њеног уливања у Црни Тимок, спада у категорију лошег квалитета и означена је као Класа ИВ. Непосредно, низводно од рудника близу Бора, узорци седимената су показали концентрације метала које прелазе вредности које захтевају ремедијацију за бакар, арсен, кадмијум, цинк и никл. Такође, анализа узорака воде је показала повећану концентрацију сулфата. Узорци воде су имали наранџасто-жуту боју.

На основу анализе узорака воде пре и после непосредног улива Борске реке у Велики Тимок, може се закључити да долазак Борске реке доводи до повећања концентрације одређених метала како у води, тако и у седименту. Најзначајније промене уочене у узорцима воде биле су у концентрацијама бакра, гвожђа и мангана.

Како Тимок наставља свој ток према Дунаву, уочене су концентрације метала као што су бакар, арсен, кадмијум, никл и цинк. Присуство ових метала није занемарљиво, што истиче потребу за континуираним праћењем квалитета воде и седимента реке Тимок и њених притока, наводи се у закључку референтне лабораторије која је обавила узорковање и анализу узетог материјала.

Узорци рибе које су анализирани, уловљени су у Тимоку – испод бране Соколовица, као и у Брестовачкој реци код Метовнице. У узорку рибе из Брестовачке реке, концентрација кадмијума прелази максимално дозвољену концентрацију. Концентрација осталих анализираних метала не прелази максимално дозвољене концентрације за параметре чије су вредноси дефинисане наведеним Правилником.

До маја 2024. када се пројекат завршава, биће обављено још једно узорковање на истим локацијама. Сви претходни, као и резултати овог трећег мерења објављени су на сајту http://www.ekoloskiodgovor.rs у одељку база података.

Удружење „За чесме“
www.зацесме.рс

Овај текст је произведен у оквиру пројекта „Еколошки одговор на експанзију рударења у Тимочкој Крајини“ који финансира Европска унија, а реализују Удружење „За чесме“, Друштво младих истраживача Бор, Грађанска читаоница „Европа“ Бор и „Дечији центар“ Зајечар. Садржај текста је искључива одговорност наведених удружења и нужно не одражава ставове Европске уније.