д/м/2024

Емисија “Еколошки сат”: Мештани Кривеља и Оштреља за своју имовину траже правичне услове и тржишне цене (ВИДЕО)

Због експанзије рударења у околини Бора, поједина села и делове града Бора очекује пресељење. Али како и под којим условима, било је речи у емисији “Еколошки сат”, у којој су гостовали Далибор Станковић, члан Савета МЗ Кривељ и Драгослав Станчуловић, председник МЗ Оштреља. Емисија „Еколошки сат“ је део пројекта “Еколошки одговор у Тимочкој крајини”, који суфинансира ЕУ, а спроводи Удружење “За чесме” заједно са партнерским организацијама из Бора и Зајечара.

Ово је већ треће или четврто пресељење појединих становника Кривеља, јер се рудници Велики Кривељ, Церово и каменолом непрестано шире, а од доласка Кинеске компаније “Зијин” великом брзином; и док је извесно да је селидба мештана Кривеља неминовна, за мештане села Оштреља пресељење је и даље велика непознаница.

Далибор Станков је у емисији рекао да се изјашњавање мештана о пресељењу комплетног села догодило још 2015. године због све већих утицаја рударења на људе и објекте. Са продајом РТБ-а кинеском партнеру, ови еколошки и егзистенцијални проблеми се увећавају и од 2021. и 2022. године почињу припремне радње за селидбу.

У међувремену, многи су имања продали у бесцење и скућили се далеко од рударских радова. Они који су остали, годинама се боре за пресељење села на нову локацију где неће бити рударских активности, али и за откуп имовине по тржишним ценама. Република Србија је приступила изради просторног плана, а град одредио локацију за пресељење и почео израду планске документације. Сви досадашњи преговори дефинисани су у Програмским основама за откуп имовине и пресељење насеља Кривељ, документу који представља први корак ка коначном решењу проблема Кривељана.

Драгослав Станчуловић из Оштреља каже да до сада нигде званично није речено да и Оштрељ треба да се сели, али већ је велики број мештана продао кинеској компанији своје имање и окућнице. Он каже да су се по овом питању у последње две године мештани састајали на зборовима, а на некима су били и представници рударске компаније, државе и градског руководства, међутим ни ту није званично споменуто пресељење, али је то покренуло продају имовине, нарочито оних људи који у Оштрељу имају неко имање, али практично ту не живе. “У Оштрељу је тако убачена психолошка пропаганда”, каже Станчуловић и сматра да се ствара атмосфера која личи на уцену од стране представника “Зијина”, јер ако им продајете имање, онда морате и кућу и окућницу. “А онда где ћемо ми, нико није одредио место пресељења, а нико нам није ни рекао да треба да се селимо и зашто то треба да се деси. Можда имају неке планове, али нико то јавно не говори, а ми смо начули да се ту планирају јаловишта”, рекао је Драгослав Станчуловић.

Далибор Станковић је рекао да би и за мештане Кривеља и Оштреља најбоље било комплетно пресељење. “То је велики стрес, моја породица се већ два пута селила, али је боља варијанта да се неко пресели и живи тамо где има услова за живот, али на један поштен и фер начин”.

У наставку се и Драгослав сложио да би то било најбоље решење, али не на овај начин који је, како каже, уцењивачки. Он додаје да до колективног исељења вероватно неће ни доћи јер је већ више од пола домаћинстава продато….

Продато је већ и око 100 домаћинстава у Кривељу, али Далибор објашњава да Компанија тренутно откупљује имовину по тржишној цени Пореске управе из 2019. године. То је сигурно два до два и по пута мања цена од садашње и он саветује своје суграђане да то не раде и поред бонуса које добијају, већ да сачекају да се ове Програмске основе за откуп имовине и пресељања насеља Кривељ коначно реализују. Оне ће бити саставни део просторног плана подручја посебне намене борско-мајданпечког рударског басена. Кад Влада Србије усвоји просторни план, биће омогућено пресељење села и откуп по фер ценама, наглашава Станковић.

Ова емисија је произведена у оквиру пројекта „Еколошки одговор на експанзију рударења у Тимочкој Крајини“ који финансира Европска унија, а реализују Удружење „За чесме“, Друштво младих истраживача Бор, Грађанска читаоница „Европа“ Бор и „Дечији центар“ Зајечар. Садржај емисије је искључива одговорност наведених удружења и нужно не одражава ставове Европске уније.