д/м/2024

Најновије анализе воде и седимената водотокова показују присуство тешких метала

Лабораторија Анахем из Београда, ангажована од стране Удружења “ЗА чесме” из Зајечара, за узорковање и лабораторијске анализе воде, седимената и ихтиофауне, на  рекама: Црни Тимок, Велики Тимок, Борска река, Пек и Дунав на ушћу Тимока, обавила је децембра 2023. године, последње узорковање у оквиру пројекта “Еколошки одговор на експанзију рударења у Тимочкој Крајини” који финансира ЕУ. На основу резултата лабораторијских испитивања, у циљу утврђивања утицаја рударења на квалитет поменутих река, а у складу са Уредбом о граничним вредностима загађујућих материја у површинским и поѕемним водама и седименту и Уредбом о категоризацији водотока, може се закључити да у испитиваним рекама Тимочке Крајине постоји загађење, наводи се у извештају референтне лабораторије, о чему говори Бобан Погарчић из Удружења „ЗА чесме“.

Река Пек

Река Пек настаје спајањем двеју река – Велики Пек и Мали Пек. Ради утврђивања квалитета поменуте реке и утицаја копа у Мајданпеку, који са флотацијом и рударском јаловином представља потенцијални извор загађења, узорковани су узорци на тачкама од интереса – Мали Пек пре довода канализације, Мали Пек пре и после површинског копа у Мајданпеку, Велики Пек низводно од јаловишта Ваља Фундата и на крају на циљној локацији – после ушча обе реке и формирања реке Пек. Испитивањем наведених узорака стручњаци лабораторије “Анахем” закључују да у узорку реке Мали Пек, пре довода канализације, није детектована контаминација.

Међутим, низводно, посебно након проласка кроз подручје отвореног рудника, примећено је повећање нивоа гвожђа, мангана и сулфата у узорцима воде. Додатно, концентрације бакра су порасле након површинског рударења. Што се тиче реке Велики Пек, вредности анализираних параметара углавном се поклапају са категоријама вишег квалитета.

Закључак анализе потврђује да, у складу са постојећим прописима, постоји уочљив ниво загађења који премашује критеријуме класификације за реку Пек, која је одређена као класа ИИИ. Конкретно, примећена је повећана концентрација сулфата, гвожђа, мангана и аеробних хетеротрофних бактерија.

Што се тиче узорака седимента у реци Мали Пек, концентрације пре него што се стигне до подручја Мајданпека нису премашиле вредности ремедијације. Међутим, улазећи у ово подручје, посебно низводно од рударског подручја, концентрације су премашиле вредности ремедијације. Додатно, концентрације арсена и цинка су премашиле вредности ремедијације у већини узорака унутар тог подручја.

Брестовачка река, Црни Тимок

Узимање узорака површинске воде из Брестовачке реке ван потенцијално загађеног подручја није показало знакове контаминације. Међутим, у закључку анализе “Анахема” напомиње се да је слаба киша падала првог дана узорковања. Такође, при испитивању узорака воде из Брестовачке реке након увођења отпадног канала из рудника Чукару Пеки, одређене вредности параметара су показале благи пораст у односу на предуливне вредности. Анализа водотока реке Црни Тимок после Брестовачке реке указала је на благи пораст анализираних концентрација параметара. Међутим, проценом узорака седимента из отпадног канала рудника Чукару Пеки, Брестовачке реке након дотока отпадних вода из рудника и предушћа Брестовачке реке у Црни Тимок откривена је повишена концентрација бакра која прелази ремедијационе вредности.

Борска река, Дунав

Даљи ток Црног Тимока је класификован као ИИ класа, задржавајући ову класификацију до тачке где се сусреће са Борском реком. Међутим, површинске воде Борске реке, од Бора до ушћа у Велики Тимок, спадају у категорију лошег квалитета, означене као ИВ класа.

Узводно од Бора, Борска река се тунелом усмерава у Кривељску реку, како би у њеној долини отворила површински коп бакра. Низводно од Бора, у корито некадашњег водотока испуштају се комуналне отпадне воде, непречишћене рудничке воде и отпадне воде из постројења металургије и базне хемије. У реку се пре више деценија излила велика количина флотационе јаловине, која је поплавила обале ове реке и Великог Тимока низводно од њеног утока. Протиче кроз села Слатина и Вражогрнац.

У узорцима седимента Борске реке утврђене су концентрације бакра, арсена, кадмијума, цинка и никла изнад ремедијационих вредности. Додатно, анализа узорка воде показала је повећану концентрацију сулфата. Узорци воде су имали наранџасто-жуту боју.

Испитивање узорака воде пре и после ушћа Борске реке у Велики Тимок указује на то да ушће доводи до повећања концентрације одређених метала и у води и у седименту.

Како река Тимок наставља свој ток ка Дунаву, на овој деоници су такође откривене концентрације метала као што су бакар, арсен, кадмијум, никл и цинк.  Присуство ових метала није занемарљиво, што указује на потребу сталног праћења квалитета воде и наноса реке Тимок и њених притока.

И овога пута, стручњаци београдске лабораторије имали су прилику да анализирају узорке рибе које су уловљене узводно и низводно од бране хидроелектране “Соколовица” на Тимоку, као и на овој реци после ушћа Брестовачке реке. Анализе су показале да су у овим узорцима детектовани кадмијум, олово, жива и цезијума-137, али у дозвољеним границама према Правилнику о максималним концентрацијама одређених контаминената у храни Републике Србије. Занимљиво је да за арсен, бакар, хром, кобалт, гвожђе у ихтиофауни не постоје у том Правилнику максимално дозвољене концентрације.

Резултати ових мерења, као и претходна три обављена 2022. и 2023. године, објављени су на сајту www.еколоскиодговор.рс у одељку база података.

Удружење „За чесме“
www.зацесме.рс

Овај текст је произведен у оквиру пројекта „Еколошки одговор на експанзију рударења у Тимочкој Крајини“ који финансира Европска унија, а реализују Удружење „За чесме“, Друштво младих истраживача Бор, Грађанска читаоница „Европа“ Бор и „Дечији центар“ Зајечар. Садржај текста је искључива одговорност наведених удружења и нужно не одражава ставове Европске уније.