д/м/2024

У Зајечару је потребно појачати националну и локалну мрежу мониторинга ваздуха

Зајечар је међу најзагађенијим градовима у Србији, када је у питању квалитет ваздуха. Доминантни извор загађења ваздуха потиче од суспендованих честица ПМ10 и на основу резултата од 2019. године, од када се мере концентрације ових честица, Зајечар има трећу категорију квалитета ваздуха, што значи прекомерно загађен ваздух. Основни извори загађења ваздуха у граду су индивидуална ложишта и саобраћај. 

Део пројекта „Еколошки одговор на експанзију рударења у Тимочкој Крајини“ је и праћење параметара који указују на загађење ваздуха и информисање јавности о могућим последицама по здравље људи. Овај пројекат који је почео 2022. године, а завршава се средином ове године, реализује Удружење „За чесме“ са партнерским организацијама из Бора и Зајечара, а финансира Европска унија.

Мерење квалитета ваздуха у Зајечару обавља се на само једној аутоматској станици, која се налази у центру града и која осим концентрације честица ПМ10, мери и сумпор диоксид, азот диоксид и угљен моноксид. Ова станица је у систему државног мониторинга Агенције за заштиту животне средине и нема могућност да концентрације честица ПМ10 прати у реалном времену, већ резултате на свом сајту објављује крајем године за претходну годину, дакле са годину дана закашњења. И док сумпор и азот диоксид не прелазе дозвољене вредности, а угљен моноксид опада, концентрације ПМ10 честица у ваздуху расту, коментарише Топлица Марјановић из Друштва младих истраживача Бора:

„У 2021. и 2022. години Зајечар је био прекомерно загађен због високих концентрација прашине које су износиле просечно годишње 60 и 62 микрограма по кубном метро, а дозвољено је 40, значи 50 одсто више од дозвољених вредности. Исто тако, ограничен је и број дана у години који смеју да буду прекорачени, а они у Зајечару износе више од 100. По концентрацији прашине, Зајечар је одмах иза Ваљева, у овом посматраном периоду.”

Марјановић истиче да нова геолошка истраживања и отварање нових рудника захтевају интензивнији рад на проблемима заштите животне средине, па у том смислу треба ојачати капацитете Службе за заштиту животне средине у ГУ Зајечар, као и ојачати националну али и локалну мрежу мониторинг у граду и околини:

“Постоји потреба да се квалитет ваздуха прати и у околини Зајечара где, на пример, имамо подигнуте велике плантаже воћњака који се у овом пролећном периоду “замагљују” различитим материјалима, најчешће сламом, па ти гасови загађују околна насеља као што је Вражогрнац и села с друге стране Тимока. У Рготини постоји рудник кварца; експлоатација, рударење, превоз тог материјала је извор прашине и ту треба пратити загађење. А тамо где су воћњаци, осим дима који сам поменуо, треба пратити И специфичне загађујуће материје – аеросоле, који настају као последица заштите воћа од инсеката и других штеточина. Дуж Борске реке и Великог Тимока на обалама и приобаљу имамо велике површине под пиритном јаловином коју ветар подиже и разноси около по насељеним местима. Нови загађивач је и рудник Чукару Пеки који се налази на територији Бора, али северни И северо-источни ветар носи прашину из рудника ка зајечарским селима Николичеву, Гамзиграду, Гамзиградској бањи….”

Због свега неопходно је да се осим честица ПМ10, мере и загађујуће материје у ваздуху мањих димензија ПМ 2,5 и ПМ1 и да се оне анализирају на тешке метале, закључује еколошки активиста Топлица Марјановић.

Иако у граду постоје и алтернативна, грађанска мерења квалитета ваздуха, то нису верификована мерења и не могу да се користе за неке велике научне радове, али могу да буду један добар индикатор да проблем загађеног ваздуха заиста постоји и да о томе треба причати. Тако би скренули пажњу на наш проблем и имали бољи приступ фондовима за решавање питања загађења.

Удружење „За чесме“
www.зацесме.рс

Овај текст је произведен у оквиру пројекта „Еколошки одговор на експанзију рударења у Тимочкој Крајини“ који финансира Европска унија, а реализују Удружење „За чесме“, Друштво младих истраживача Бор, Грађанска читаоница „Европа“ Бор и „Дечији центар“ Зајечар. Садржај текста је искључива одговорност наведених удружења и нужно не одражава ставове Европске уније.