д/м/2024

Тимочка Крајина прекривена истражним и експлоаотационим пољима

Источна Србија је још од времена ослобођења од Турака била извор обновљивих и необновљивих сировина. Почело је са експлоатацијом шума у 19. веку, настављено са отварањем рудника угља, а потом и рудника метала и неметала у 20. и 21. веку.
Министарство рударства и енергетике Републике Србије издало је низ концесија за истраживање руда бакра, племенитих и обојених метала и неметаличних минералних сировина у Тимочкој Крајини. Експлоатациона права имају домаће и иностране компаније за експлоатацију бакра, злата, сребра, угља, кречњака и кварца у рудницима у Мајданпеку, Бору, Рготини, Вршкој Чуки, Лубници и Боговини.

Последњих година дошло је и до великих власничких промена рудника, интензивирања геолошких истраживања, ширења постојећих и отварања нових површинских копова и јама, формирања одлагалишта рударског отпада (јаловине) и флотацијске јаловине, гашења фабрика прерађивачке индустрије, односно заузимање нових простора рударским активностима, пресељења читавих села, загађења ваздуха, вода и земљишта.
Тако је у Мајданпеку вишеструко повећана експлоатација руде на површинским коповима северног и јужног ревира, дуплиран капацитет флотације. Код Бора је отворен нови површински коп Церово 2, проширује се површински коп у Великом Кривељу, изграђена нова флотација бакра, формирано ново флотацијско јаловиште „Велики Кривељ – нулто поље“, ископан тунел којим ће Кривељска река бити преведена у Борску реку а корито Кривељске реке ће бити исушено. У Бору су повећани капацитети Топионице бакра за два и по пута, изграђене нове – електролиза, златара и енергана, постројење за одсумпоравање димних гасова, нова фабрика сумпорне киселине, постројења за пречишћавање отпадних вода металургије и рудничких процедних вода јаме и Церова, изграђена је нова флотација за прераду металуршке шљаке.

Овако интензивни инвестициони радови праћени су изградњом нове инфраструктуре, као што су далеководи, електро постројења, али не и путне мреже, па се транспорт опреме и материјала за ове радове одвија постојећим путевима што је довело до њиховог оштећења као и оштећења мостова. Познато је да рударство, нарочито овако интензивно последњих година, доводи до деградације, загађења и угрожавања животне средине што као крајњи резултат има последице по квалитет живота и здравље локалног становништва.

[цаптион ид=“аттацхмент_4140″ алигн=“алигнцентер“ wидтх=“537″] Фото: Мапа истражних поља у Тимочкој Крајини (детаљ). Преузето са: https://gis.mre.gov.rs/smartPortal/Srbija[/caption]

Министарство рударства и енергетике Републике Србије је издало дозволе за истраживања на готово 50 локација на простору: Дунав на северу – Ртањ и Стара планина на југу, Тимок на истоку и Пек на западу. На највећем броју истражних поља трага се за бакром, племенитим металима (златом и сребром) као и за гвожђем, оловом, цинком, ретким металима (ванадијумом, молибденом, германијумом, ренијумом). Поред метала и угља у Тимочкој Крајини је изражена потрага и за неминералним сировинама (кречњак, калцит, мермер, кварц). Истражна права су добиле, углавном, ћерке фирме великих међународних мултинационалних рударских компанија.

Удружење грађана „ЗА чесме“ из Зајечара са „Дечјим центром“ и Друштвом младих истраживача и Грађанском читаоницом „Европа“ из Бора покренуло је пројекат „Еколошки одговор на експанзију рударства у Тимочкој Крајини“ који финансира ЕУ. Један од специфичних циљева овог пројекта је утврђивање постојећег стања и даље праћење штетног утицаја рударења и урбаног развоја на животну средину у Тимочкој Крајини као и ефикасан наѕор утицаја јавних и приватних инвестиција на животну средину и климу.

Удружење „За чесме“
www.зацесме.рс

Овај текст је произведен у оквиру пројекта „Еколошки одговор на експанзију рударења у Тимочкој Крајини“ који финансира Европска унија, а реализују Удружење „За чесме“, Друштво младих истраживача Бор, Грађанска читаоница „Европа“ Бор и „Дечији центар“ Зајечар. Садржај текста је искључива одговорност наведених удружења и нужно не одражава ставове Европске уније.