21/08/2024

Većina privatnih vlasnika zemljišta na potesu “Trujkanov potok” zahteva da se njihove parcele izuzmu iz planiranog novog naselja za Krivelj

Na javnoj sednici Komisije za planove GU Bor o nacrtu Plana detaljne regulacije za formiranje stambenih naselja na potesu Trujkanov potok, održanoj 15. avgusta u zgradi GU Bor, prisutni meštani nekoliko borskih sela, izneli su primedbe na ovaj plan i većina je potvrdila da svoje obradivo zemljište neće prodati ili zameniti za udaljenije parcele koje im se nude u zamenu.

Foto: Dejan Todorović

Tatjana Grofulović Simonović iz Šarbanovca kaže da su tek krajem maja ove godine videli nacrt Plana u kome je obuhvaćeno 40-ak njihovih obradivih parcela pod orasima, vinogradima, voćkama…. Iako su u takozvanoj narandžastoj zoni, odnosno za sada izuzeti, meštani Šarbanovca se boje da će i njihove njive doći na red. Na javnoj raspravi krajem maja im je rečeno da svoje primedbe na nacrt Plana dostave komisiji, što su i uradili, ali im je na ovom sastanku saopšteno da komisija nije nadležna za izuzeće njihovih parcela iz Plana:

“Komisija je ovde praktično tehnički, nikog iz Gradske uprave nije bilo da nam objasni šta će biti sa našim prigovorima dalje. Mi uopšte nismo zainteresovani i ne postoji novac za koji bi se naša zemlja otkupila. Rečeno nam je da će Skupština taj Plan da donese; ovo meni liči na jednu vrstu pro forme, zakonski to mora da ima taj neki redosled… Ja se iskreno nadam da komisija kao jedno stručno telo, da će oni savesno da pogledaju sve prigovore i da ih uvaže, jer naše imanje nije na prodaju.”

Podsetimo, javna rasprava o Nacrtu plana detaljne regulacije za formiranje tri nova stambena naselja na potesu Trujkanov potok, namenjenih pre svega preseljenju stanovnika borskih sela koja su ugrožene rudarskim aktivnostima, završena je krajem juna. Međutim, većina meštana čije su njive u atarima sela Brestovac, Šarbanovac i Zlot 4, koja su obuhvaćena planom, tvrde da postoje mnoge nedorečenosti i nejasnoće i da se ceo prosec obavlja ubrzano, a na njihovu štetu. Za rani javni uvid i kasnije javne uvide u nacrt Plana Trujkanov potok, meštani sela mogli su da saznaju samo preko digitalnih medija, što nije dovoljno, podseća Dejan Lazar, master inženjer rudarstva iz GG “Glasno za omladinu”:

“Činjenica je da po ko zna koji put se ovde zadovoljava zakonska forma, a ne sama suština. Građani u ugroženim područjima su bili informisani samo preko digitalnih medija, ali ono što je bilo potrebno je da se okupe meštani u mesnim zajednicama i da se sa svakim pojedinačno razgovara i obrazloži Plan. Mi sada zapravo imamo građane koji su dovedeni pred svršen čin, koji zapravo u ovoj fazi nemaju mogućnosti da na bilo šta utiču.”

Primedbe na nacrt Plana detaljne regulacije za formiranje stambenih naselja na potesu Trujkanov potok, pred članovima komisije i predstavnicima Instituta za arhitekturu i urbanizam Srbije, obrazložio je i Dragomir Ristanović iz Regularnog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI):

“Uputili smo dosta kritike na procedure koje su sprovedene, pre svega na nedostatak velikog broja studija, analiza i dokumentacione osnove kojim se opravdava predloženo plansko rešenje. Videli smo zaista veliki broj ljudi koji su nezadovoljni načinom odabira lokacija gde će biti preseljeni, ali i ne samo njih već i onih koji se nalaze na samoj teritoriji ili u neposrednoj blizini teritorije gde će ta naselja biti izgrađena. Veliki su nedostaci nacrta Plana koji ne objašnjava suštinski kako se došlo do takvog jednog rešenja.”

S druge strane, prisutni meštani Krivelja koji su prvi planirani za preseljenje na novu lokaciju, kažu da se osećaju nepoželjni i prevareni, jer kada im je pre dve godine predstavljena lokacija za preseljenje, rečeno je da je zemljište uglavnom u državnom i opštinskom vlasništvu, a sada se ispostavilo da nije baš tako:

“Možda tek sada postajemo svesni da za nas mesta nigde nema; da je selo Krivelj i ostala sela koja su već dobrim delom raseljena baš zbog toga što dokumentacija nije na vreme formirana, zato što se nisu preduzele mere da kineske kompanije ne raseljavaju stanovništvo već da se preko te planske dokumentacije formiraju naselja i da se nastavi kontinuitet postojanja tih sela – plašim se da rešenja u skorijoj budućnosti neće biti. Direktnu odgovornost za to snose lokalna samouprava, Ministarstvo rudarstva i energetike i Vlada Srbije koja se, čini se, nije posvetila previše pažnje stanovništvu Bora i uticajima koje kineske kompanije imaju na njihov život”, rekla nam je Jasna Tomić iz Krivelja.

Kako saznajemo, u narednom periodu biće održana zatvorena sednica Komisije za planove Gradske uprave čiji će članovi dati konačnu reč o pristiglim primedbama građana i izveštaj proslediti nadležnima u Gradskoj upravi Bor.

Udruženje „Za česme“
www.zacesme.rs

Ovaj tekst je proizveden u okviru projekta „Ekološki odgovor na ekspanziju rudarenja u Timočkoj Krajini“ koji finansira Evropska unija, a realizuju Udruženje „Za česme“, Društvo mladih istraživača Bor, Građanska čitaonica „Evropa“ Bor i „Dečiji centar“ Zaječar. Sadržaj teksta je isključiva odgovornost navedenih udruženja i nužno ne odražava stavove Evropske unije.