22/02/2019
Šta nam donosi depozitni sistem za ambalažni otpad?
Svrha plastične ambalaže za jednokratnu upotrebu jeste da se proizvodi isporuče sigurno što većem broju ljudi, što je moguće dalje i u što većim količinama, ali uz minimalne troškove i proizvodni otpad.
Savremena ambalaža odgovorila je na postavljene zahteve tržišta, i u stalnoj je potrazi rešenja, na koji način uspešno reciklirati.
Jedan od načina jeste uvođenje depozitnog sistema, odnosno plaćene kaucije za ambalažni otpad, koji se pokazao kao vrlo uspešan i efikasan u zemljama u kojima se sprovodi. Zato je i u Srbiji pokrenuta inicijativa za njegovo uvođenje.
„Očekujemo da tokom ove godine bude završena studija, a sledeći korak je uključivanje svih relevantnih faktora, kao što su predstavnici privrede. Zajedno moramo da donesemo odluku koja će, pre svega, ići u korist nacionalnih interesa Srbije, koji se ogledaju kroz bolju i čistiju životnu sredinu, ali istovremeno i više radnih mesta i više sirovine za reciklažnu industriju“, kaže Filip Radović, direktor Agencije za zaštitu životne sredine.
Dok u Srbiji godišnje na deponijama završi oko 50 hiljada tona pet ambalaže, u srpskim fabrikama za reciklažu završi samo jedan odsto ukupnog otpada koji sakupe komunalna preduzeća.
Zato su primorane da uvoze otpad iz zemalja u okruženju, zbog čega godišnje gubimo više od 50 miliona evra.
„Depozitnim sistemom mi bismo pokrenuli jedan veliki ciklus, dobili bismo sirovinu koju bi koristila naša reciklažna industrija. Iskustva su pokazala da u gradovima, odnosno lokalnim samoupravama gde smo počeli sa primarnom separacijom, tj. razdvajanjem otpada na mestu nastanka, da su građani više nego voljni da učestvuju u tome“, ističe naš sagovornik.
„To znači da možemo da budemo disciplinovani i odgovorni, ali u depozitnom sistemu mi bismo takođe mogli da imamo i materijalne benefite“, kaže Radović.
Depozitni sistem u EvropiDržave u Evropi koje imaju depozitni sistem, u proseku sakupe i recikliraju 90 odsto staklenih i plastičnih flaša i limenki. Švedska je ovaj sistem uvela prva, 1984. godine, a grupi od deset zemalja poslednja se priključila Litvanija, koja je vrlo brzo udvostručila procenat prikupljanja otpada.
Autor: Nataša Todorović
Preuzeto sa: rts.rs