11/05/2024

Timočka Krajina prekrivena istražnim i eksploaotacionim poljima

Istočna Srbija je još od vremena oslobođenja od Turaka bila izvor obnovljivih i neobnovljivih sirovina. Počelo je sa eksploatacijom šuma u 19. veku, nastavljeno sa otvaranjem rudnika uglja, a potom i rudnika metala i nemetala u 20. i 21. veku.
Ministarstvo rudarstva i energetike Republike Srbije izdalo je niz koncesija za istraživanje ruda bakra, plemenitih i obojenih metala i nemetaličnih mineralnih sirovina u Timočkoj Krajini. Eksploataciona prava imaju domaće i inostrane kompanije za eksploataciju bakra, zlata, srebra, uglja, krečnjaka i kvarca u rudnicima u Majdanpeku, Boru, Rgotini, Vrškoj Čuki, Lubnici i Bogovini.

Poslednjih godina došlo je i do velikih vlasničkih promena rudnika, intenziviranja geoloških istraživanja, širenja postojećih i otvaranja novih površinskih kopova i jama, formiranja odlagališta rudarskog otpada (jalovine) i flotacijske jalovine, gašenja fabrika prerađivačke industrije, odnosno zauzimanje novih prostora rudarskim aktivnostima, preseljenja čitavih sela, zagađenja vazduha, voda i zemljišta.
Tako je u Majdanpeku višestruko povećana eksploatacija rude na površinskim kopovima severnog i južnog revira, dupliran kapacitet flotacije. Kod Bora je otvoren novi površinski kop Cerovo 2, proširuje se površinski kop u Velikom Krivelju, izgrađena nova flotacija bakra, formirano novo flotacijsko jalovište „Veliki Krivelj – nulto polje“, iskopan tunel kojim će Kriveljska reka biti prevedena u Borsku reku a korito Kriveljske reke će biti isušeno. U Boru su povećani kapaciteti Topionice bakra za dva i po puta, izgrađene nove – elektroliza, zlatara i energana, postrojenje za odsumporavanje dimnih gasova, nova fabrika sumporne kiseline, postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda metalurgije i rudničkih procednih voda jame i Cerova, izgrađena je nova flotacija za preradu metalurške šljake.

Ovako intenzivni investicioni radovi praćeni su izgradnjom nove infrastrukture, kao što su dalekovodi, elektro postrojenja, ali ne i putne mreže, pa se transport opreme i materijala za ove radove odvija postojećim putevima što je dovelo do njihovog oštećenja kao i oštećenja mostova. Poznato je da rudarstvo, naročito ovako intenzivno poslednjih godina, dovodi do degradacije, zagađenja i ugrožavanja životne sredine što kao krajnji rezultat ima posledice po kvalitet života i zdravlje lokalnog stanovništva.

Foto: Mapa istražnih polja u Timočkoj Krajini (detalj). Preuzeto sa: https://gis.mre.gov.rs/smartPortal/Srbija

Ministarstvo rudarstva i energetike Republike Srbije je izdalo dozvole za istraživanja na gotovo 50 lokacija na prostoru: Dunav na severu – Rtanj i Stara planina na jugu, Timok na istoku i Pek na zapadu. Na najvećem broju istražnih polja traga se za bakrom, plemenitim metalima (zlatom i srebrom) kao i za gvožđem, olovom, cinkom, retkim metalima (vanadijumom, molibdenom, germanijumom, renijumom). Pored metala i uglja u Timočkoj Krajini je izražena potraga i za nemineralnim sirovinama (krečnjak, kalcit, mermer, kvarc). Istražna prava su dobile, uglavnom, ćerke firme velikih međunarodnih multinacionalnih rudarskih kompanija.

Udruženje građana „ZA česme“ iz Zaječara sa „Dečjim centrom“ i Društvom mladih istraživača i Građanskom čitaonicom „Evropa“ iz Bora pokrenulo je projekat „Ekološki odgovor na ekspanziju rudarstva u Timočkoj Krajini“ koji finansira EU. Jedan od specifičnih ciljeva ovog projekta je utvrđivanje postojećeg stanja i dalje praćenje štetnog uticaja rudarenja i urbanog razvoja na životnu sredinu u Timočkoj Krajini kao i efikasan nadzor uticaja javnih i privatnih investicija na životnu sredinu i klimu.

Udruženje „Za česme“
www.zacesme.rs

Ovaj tekst je proizveden u okviru projekta „Ekološki odgovor na ekspanziju rudarenja u Timočkoj Krajini“ koji finansira Evropska unija, a realizuju Udruženje „Za česme“, Društvo mladih istraživača Bor, Građanska čitaonica „Evropa“ Bor i „Dečiji centar“ Zaječar. Sadržaj teksta je isključiva odgovornost navedenih udruženja i nužno ne odražava stavove Evropske unije.