д/м/2018
Наставља се испитивање артеских чесама у Зајечару (ВИДЕО)
Урађена је видео-ендоскопија артеских чесама код Зеленгоре и у насељу Краљевица у Зајечару, како би се утврдиле резерве квалитене воде, стање бунара и цеви кроз које протиче вода. Иако су цеви и бушотине старе више деценија у солидном су стању, утврђено је овим снимањем. Пројекат реконструкције и ревитализације артеских чесама реализују Град Зајечар, Удружење „За чесме“ и Компанија Хајнекен доо у Србији.
Последњих десетак дана радови су били фокусирани на откривању тачних локација артеских бунара са којих се водом снабдевају чесма у насељу Краљевица и чесма код некадашње кафане Зеленгора. Имајући у виду да није сачувана пројектна документација, као и да су шахте са артеским бунарима затрпане још пре неколико деценија то није био нимало лак задатак, потврђује хидрогеолог Никола Шарчевић:
„Изузетно је компликовано иако имамо доста технологије у модерном свету… применили смо заоста неколико различитих метода геофона, георадара, геодетектора, чак смо снимали и термовизијском камером како би дошли до решења зато што место истицања чесме и бунарска конструкција нису на истој локацији, а траса цевовода је доста дубоко закопана испод земље и постоји доста других цеви и других далековода који се налазе на тим локацијама и јако је тешко детектовати све то.“
До буштотина се дошло откопавањем цеви од чесме, која је неминовно водила до бунара за које се испоставило да се налазе на необележеном месту и да је преко њих дебео слој асфалта. Када су бунари пронађени предузеће БГП Геоинжењеринг, које изводи радове, је ангажовало стручњаке који су специјалном камером снимили унутрашњост артеских бушотина, како би утврдили тачно стање бунарске конструкције и филтера. На чесми код Зеленгоре се испоставило да је, без обзира што је бунар стар готово 100 година, његово стање боље од очекиваног, каже др Саша Милановић, професор Рударско геолошког факултета у Београду:
„Бунарску конструкцију смо снимили до дубине од 132 метра, иначе сам бунар има самоизлив тако да је снимање од почетка до те дубине изведено кроз воду. Што се тиче саме бунарске конструкције она се налази у релативно добром стању, будући да занмо да је бунар стар 100-ак година. Има одређених количина наслага које смо ми мало качили и самом камером. Али оно што можемо констатовати је да се бунар после толико година стварно налази у добром стању, али и да му свакако треба неко чишћење како би се довео у стање од пре 100 година када је вршено бушење и каптажа.“
За разлику од бунара код “Зеленгоре”, видео ендоскопијом бушотине утврђено је да је бунар у насељу Краљевица у знатно лошем стању.
„На дну је талог мада је дубина изнад наших очекивања, претпостављали смо да је плића. Што се тиче саме конструкције бунара на њој је доста талога, што ће захтевати у будућности неко чишћење. Примећено је и да филтер почиње од неких 34-35 метара, значи врло плитко и да целом дужоном бунара имамо променљив нанос по зидовима бушотине.“
Према проценама стручњака за оба бунара ће бити потребни радови на ревитализацији и санацији уочених оштећења, као и чишћење филтера специјалном опремом. Такође биће урађена и ревитализација артеског бунара у насељу Кључ. Иначе паралелно са сређивањем бунарских конструкција, на све три чесме се ради и потребна пројектна документација за изградњу новог наѕемног дела чесама, која ће почети наредне недеље. Према најавама из Удружења „За чесме“ у току наредног месеца се очекује да ће у потпуности бити завршени радови на чесмама у насељу Кључ, насељу Краљевица и код Зеленгоре и то ће прве три потпуно обновљене артеске чесме у Зајечару. У наредној години биће настављени радови и на осталим чесмама, а према проценама стручњака за реконструкцију и ревитализацију више од 40 артеских чесама колико их има у Зајечару биће потребно још три до четири године. Пројекат се реализује на основу споразума града Зајечара, компаније Хајнекен и Удружења За чесме.
Овај медијски садржај је суфинансиран средствима Министарства заштите животне средине. Мишљења и ставови изражени у тексту су одговорност аутора и његових сарадника и не представљају нужно званичан став Министарства заштите животне средине.
Министарство заштите животне средине