д/м/2018

Због чега пада киша?

На први поглед, чини се да нема ничег чудноватог у томе – киша је појава потекла од водене паре у облацима која се кондензује и пада на земљу. Међутим, ствари су битно сложеније – ако се детаљније погледа шта то све у атмосфери мора да се догоди како би пала киша, могли би је и сматрати правим чудом.

Кишне капи, наравно, падају на тло због гравитације Земље, исто као и сва друга тела у гравитационом пољу. Но, зашто кишне капи из неких облака падају, док други облаци остају у ваздуху? Шта држи облаке тако високо на небу и шта им се деси кад падну на земљу?

Мада се често тако представља, облак није сачињен од водене паре, односно облаци нису само вода у гасовитом стању. Облаци су сачињени од воде у течном стању – то су гигантски скупови изузетно ситних капљица.

Водена пара се подиже са тла захваљујући томе што водене површине, мале или велике, непрекидно испаравају. На некој висини, због вертикалних ваздушних струјања, промене притиска, одржања температуре и адијабатских процеса, пара се кондензује и претвара у капљице воде. Притом треба знати да ваздух није свуда око нас подједнако згуснут, нити подједнако засићен воденом паром.

Кад влажност ваздуха достигне 100 одсто, то значи да се пара претворила у капљице. И говоримо о облаку.

Капљице у облаку имају пречник од око 0,01 мм, што је изузетно мало, тако да обичном кондензацијом водене паре никад неће доћи до падавина. Гравитација би повукла капљице ка тлу, али због вертикалних ваздушних струјања, а пре свега због отпора ваздуха, оне неће пасти.

То је стога што су капи премалих димензија да би савладале отпор ваздуха. Заправо, капи у облаку су толико мале да се понашају као да су закуцане на небу, иако на њих делује гравитација. Да би пале и претвориле се у кишу, морају значајно нарасти.

Да би киша пала, потребно је да капљице у облаку изузетно порасту – конкретно, око педесет пута. Из перспективе једне капи, то је као да човек наједном нарасте и претвори се у Импајер стејт билдинг. Кад би имале свест, облачне би капи тамо горе вероватно сматрале да је киша сасвим немогућа појава.

Међутим, густина капи у облаку је велика и долази до њиховог спајања. Тада се капи обично разређују, тако да их при паду има између 100 и 1000 по кубном метру.

То се иначе дешава ретко, онда када у облаку дође до наглог кретања и мешања капи воде које се међусобно спајају и постају све веће, довољно велике да савладају ваздушну струју.

Тада почиње киша.

Преузето са: натионалгеограпхиц.рс