д/м/2019

Инфузија за климатске промене: Тужна судбина сланог језера које нестаје

За скоро пола века нестало је 90 процената површине једног од највећих сланих језера – Урмија нестаје алармантном брзином. Нестанак овог природног феномена утиче и на животиње које живе у непосредној близини.

Највеће слано језеро на Блиском Истоку, Урмија у Ирану, за само 20 година смањило се 10 процената, због све виших температура. Оваквом исходу допринела је и изградња брана и бушотина које спречавају доток воде из околних река и притока.

Резултат исушивања језера је и све интензивнији салинитет који не могу да преживе бројне животињске врсте којима је ово природно станиште. Фламингоси, пеликани, патке и чапље не долазе на језеро јер у њему више нема рибе. Ендемске врсте ракова, такође, не могу да поднесу новонасталу количину соли. Висок салинитет погодује црвеним алгама које отпуштају црвену боју како би упиле више светлости, па је због овога језеро све црвеније.

Услед исушивања на тлу остаје со коју ветар разноси на околно, обрадиво земљиште и тако смањује његову плодност и уништава усеве.

Постепено гашење овог природног феномена, који чине и 120 острва, изазвало је реакцију УНЕСЦО-а и WХО-а. Ове организације сада инвестирају у технологију за наводњавање фарми и боре се против илегалних бушења. Сезонске кише природно делују да језеро не пресуши, али то више ниј довољно.

Преузето са:натионалгеограпхиц. рс