д/м/2022

Резултати првог циклуса узорковања и анализе површинских вода у оквиру пројекта “Еколошки одговор на експанзију рударења у Тимочкој крајини” (ВИДЕО)

Лабораторија Анахем из Београда ангажована је од стране Удружења “ЗА чесме” из Зајечара, за узорковање и лабораторијске анализе воде, седимената и ихтиофауне, на 10 локација у рекама: Црни Тимок, Велики Тимок, Борска река, Пек и Дунав на ушћу Тимока, у оквиру пројекта “Еколошки одговор на експанзију рударења у Тимочкој Крајини” који финансира ЕУ. Сврха студије је испитивање постојећег стања и даље праћење штетних утицаја рударства и урбаног развоја на животну средину у Тимочкој Крајини.

Узорковање је обављено у периоду од 31. августа до 3. септембра 2022. године и то је прво од укупно четири узорковања која ће бити обављена током реализације овог пројекта.

На основу резултата лабораторијских испитивања, у циљу утврђивања утицаја рударења на квалитет поменутих река, а у складу са Уредбом о граничним вредностима загађујућих материја у површинским и поѕемним водама и седименту и Уредбом о категоризацији водотока, може се закључити да у испитиваним рекама Тимочке Крајине постоји загађење, наводи се у извештају референтне лабораторије.

Према Уредби о категоризацији водотока (“Службени гласник РС”, бр. 5/68), река Пек припада ИИИ класи од извора до ушћа у Дунав. Црни Тимок од извора до Зајечара и од Зајечара до ушћа у Борску реку припада ИИ класи, док од улива Борске реке до ушћа у Дунав припада ИИИ класи. Борска река од извора до Бора припада ИИ класи, док од Бора до ушћа у Тимок припада ИВ класи. Река Дунав припада ИИ класи.

Борска река
Узводно од Бора, Борска река се тунелом усмерава у Кривељску реку, како би у њеној долини отворила површински коп бакра. Низводно од Бора, у корито некадашњег водотока испуштају се комуналне отпадне воде, непречишћене рудничке воде и отпадне воде из постројења металургије и базне хемије. У реку се пре више деценија излила велика количина флотационе јаловине, која је поплавила обале ове реке и Великог Тимока низводно од њеног утока. Протиче кроз села Слатина и Вражогрнац.
Површинска вода Борске реке, од Бора до улива у Црни Тимок, категорисана је као река лошег квалитета и припада ИВ класи квалитета. Анализа узорака показала је повећану концентрацију сулфата. Боја узорака ове воде је браон- жуте боје. Анализом узорака на садржај тешких метала утврђена је повећана концентрација арсена, бакра, гвожђа и мангана. На основу испитивања узорака воде узоркованих пре и после улива Борске реке у Велики Тимок може се закључити да уливом Борске реке долази до повећања концентрације олова, цинка, никла, арсена и калцијума. Највећа детектована промена је у концентрацији бакра, гвожђа и мангана. Што се тиче испитивања квалитета седимента, анализа је показала концентрације арсена, бакра и цинка веће од вредности ремедијације. Такође, детектован је садржај олова, кадмијума и никла који утиче на оцену квалитета.

Велики Тимок, Дунав
После улива Борске реке, Велики Тимок се улива у Дунав где завршавају штетне материје и отпадне воде из рудника и топионице у Бору. Узорковањем на локацијама – река Тимок пре улива у Дунав, Дунав после улива реке Тимок и река Дунав пре улива реке Тимок, утврђено је загађење и утицај реке Тимок на Дунав.
На току Великог Тимока узорковање је обављено и на локацији пре и после језера Хидроелектране Соколовица. Анализа је показала да је узорак након језера бољег квалитета, у погледу одређених параметара – садржаја сулфата, мангана, калцијума. Анализом узорака седимента реке Тимок пре улива у реку Дунав детектован је садржај бакра у концентрацији већој од ремедијационе вредности, концентрација арсена и цинка изнад циљне вредности, кадмијума изнад вредности лимита и никла изнад верификационог нивоа. У узорку воде на истој локацији измерен садржај гвожђа и број аеробних хетеротрофа прелази граничне вредности за класу ИИИ. Анализирани узорак воде реке Дунав пре улива реке Тимок показала је да ова вода припада класи ИИ осим за параметар ортофосфати, амонијум јон и број аеробних хетеротрофа, док је у седименту детектована концентрација бакра која прелази вредност ремедијације, као и садржај арсена и кадмијума изнад циљне вредности и никла изнад вредности лимита. Садржај наведених метала није занемарљив и потребно је пратити квалитет воде и седимента реке Тимок као и њених притока у циљу праћења квалитета, препорука је лабораторије која је обавила узорковање.

Река Пек
Река Пек настаје спајањем двеју река – Велики Пек и Мали Пек. Ради утврђивања квалитета поменуте реке и утицаја копа у Мајданпеку, који са флотацијом и рударском јаловином представља потенцијални извор загађења, узорковани су узорци на тачкама од интереса – Мали Пек пре довода канализације, Мали Пек пре и после површинског копа у Мајданпеку, Велики Пек низводно од јаловишта Ваља Фундата и на крају на циљној локацији – после ушча обе реке и формирања реке Пек. Испитивањем наведених узорака стручњаци лабораторије “Анахем” закључују да у узорку реке Мали Пек, пре довода канализације, није детектована контаминација. Даљим током реке, тј. у узорку воде пре површинског копа у Мајданпеку анализом је утврђен повећан садржај ортофосфата, амонијум јона, гвожђа, док је после површинког копа поред наведених параметара детектован и повећан садржај сулфата. На обе локације микробилошка анализа је показала контаминацију аеробним мезофилним бактеријама и цревним ентерококама. Такође, измерена је концентрација бакра близу граничне вредности у узорку воде реке Мали Пек на локацији после површинског копа у Мајданпеку и овај параметар се треба пратити, препоручују из лабораторије.
Коначно, анализа је показала да постоји одређена контаминација која нарушава класу реке Пек која према Уредби припада класи ИИИ. Конкретно, детектована је повећана концентрација сулфата, ортофосфата, гвожђа, мангана и микробилошких параметара: аеробних хетеротрофних бактерија и цревних ентерокока.
Што се тиче испитивања узорака седимената на наведеним локацијама, анализа је показала да је у свим анализираним узорцима детектована концентрација бакра изнад ремедијационе вредности. Такође, у узорцима седимента на локацији Мали Пек пре површинског копа у Мајданпеку, Велики Пек низводно од јаловишта у Ваља Фундата и у Пек после ушћа, детектована је концентрација арсена изнад вредности ремедијације. Измерене су и повећане концентрације цинка у узорцима реке Мали
Пек после површинског копа и у реци Пек. Оцена квалитета седимента је, у складу са наведеном Уредбом, да је седимент загађен. Садржај анализираних метала је доста већи у узорцима седимента него у узорцима воде, што је последица непрестаног протока воде и чињенице да је неколико дана пре узорковања и у одређеном тренутку током узорковања падала киша.

Брестовачка река, Црни Тимок
Резултати анализе узорака воде Брестовачке реке после уливања отпадног канала из рудника Чукару Пеки показује да су одређене вредности незнато повећане у односу вредности параметара на локацији пре улива. Анализа узорка воде реке Црни Тимок после улива Брестовачке реке није показала повећење концентрације анализираних параметара осим за параметар ортофосфати и амонијум јон. Такође, измерен садржај раствореног кисеоника је низак. Ове воде је потребно даље пратити с обзиром да је у периоду узорковање било падавина, што може имати утицаја на резултате анализе. Анализа узорака седимента показала је да је у узорку на локацији отпадни канал из рудника Чукару Пеки, као и у узорку из Брестовачке реке пре и после отпадног канала и узорку из реке Црни Тимок после улива Брестовачке реке, детектована висока концентација бакра-изнад вредности ремедијације. У узорку отпадног канала такође постоји концентрација арсена изнад циљне вредности. Даљи ток Црног Тимока који је категорисан класом ИИ, показује повећане концентрације амонијум јона и низак садржај раствореног кисеоника који нарушавају квалитет. На локацији Црни Тимок – Град Зајечар – место испуштања отпадних вода Зајечарске пиваре, микробилошком анализом детектован је повећан садржај аеробних мезофилних бактерија.
Узимани су узорци воде и седимента реке Црни Тимок како би се утврдио утицај рударства и испуштања токсичних материја на квалитет воде, али и на ихтиофауну. Ово је посебно значајно због Тимочке пастрмке, аутохтоне врсте, која је посебно угрожена испуштањем отпадних вода из рудника “Чукару Пеки”. Такође, узорци Брестовачке реке узети су на репрезентативним локацијама у циљу утврђивања загађења изазваног утицајем рудника.

Резултати мерења су објављени на сајту хттп://www.еколоскиодговор.рс/где постоји одељак база података, са годином, мерним местом и анализом воде хттпс://еколоскиодговор.рс/база/.

До краја ове године, биће обављен још један циклус узорковања и анализе.

Удружење „За чесме“
www.зацесме.рс

Овај текст је произведен у оквиру пројекта „Еколошки одговор на експанзију рударења у Тимочкој Крајини“ који финансира Европска унија, а реализују Удружење „За чесме“, Друштво младих истраживача Бор, Грађанска читаоница „Европа“ Бор и „Дечији центар“ Зајечар. Садржај текста је искључива одговорност наведених удружења и нужно не одражава ставове Европске уније.