д/м/2022

Министарство рударства и енергетике створило услове за уништавање артеских чесама – највећег добра Зајечара (ВИДЕО)

Вишегодишњи напори Удружења “За чесме” и Града Зајечара да се зајечарске артеске чесме озаконе и легализују као највеће природно добро нашег града, доведено је у питање недавним решењем Министарства рударства и енергетике, које је оверило резерве воде на осам чесама у граду, а њихову воду сврстало у категорију техничке воде. Овим поводом у Удружењу “За чесме” данас је одржана конференција за новинаре, у оквиру реализације пројекта “Еколошки одговор у Тимочкој Крајини” који финансира ЕУ, а реализују Удружење “За чесме” и партнерске организације из Бора и Зајечара.

Представници Удружења “За чесме” сазвали су конференцију за новинаре како би јавност била обавештена да овим чесме не да нису заштићене, већ је њихова судбина угрожена, јер би, на пример, свако будуће рударско истраживање могло бити одобрено, јер према овом Решењу не би било штете на дубинским водама, с обзиром да је проглашена за техничку. Овим је анулиран цео досадашњи петогодишњи рад на легализацији и заштити чесама, рекао је Бобан Погарчић, председник Удружења “За чесме”:

“Пре пет година Удружење “За чесме” и Град Зајечар ушли су у процес озакоњења артеских чесама и план је био да се заштити цео водоиздан у Зајечару, односно највеће благо Зајечара – дубинска пијаћа вода. Међутим, након готово пет година опсежних радова на изради елабората, истраживања и мукотрпне процедуре кроз које је прошао наш град, стигло је недавно решење Министарства рударства и енергетике да се оверавају резерве поѕемних вода на само 8 чесама у Зајечару и да се вода ставља у категорију техничке воде.”

“Решење је практично незаконито”, рекао је Погарчић, “зато што Правилник о категоризацији поѕемних вода не препознаје категорију техничке воде, већ су основне три категорије: питка, термоминерална и минерална. Значи овим решењем Министарства ове наше артеске воде су сврстане у непостојећу категорију.”

У поуци о правном леку против овог Решења о утврђивању и овери разврстаних резерви поѕемних вода Града Зајечара се не може уложити жалба, већ се може покренути поступак пред Управним судом. Радна група при Градској управи која се бави артеским чесмама и однедавно и квалитетом ваздуха, ће се састати наредних дана како би покренула поступак правне анализе и тужбе на ово Решење.

“Оно што овај случај чини другачијим од свих осталих у Србији је то што ми имамо директно партнерство са локалном самоуправом”, рекао је новинар и члан Удружења “За чесме” Душан Војводић.

 

“Значај зајечарских чесама је препознала локална самоуправа. Ми смо дошли до тога да је изгласана и одлука о заштити чесама као највећег добра Града Зајечара. Град Зајечар се одговорно понашао у претходном периоду и све учинио по закону да чесме стави под заштиту. Нажалост, очигледно су силе које се баве тим интересима изнад утицаја локалне самоуправе, односно ми се враћамо на Министарство рударства и енергетике. Није ово први пут да ми добијамо решења која нису у сагласности са реалношћу и здравим разумом. То може да се објасни на само два начина; или је у питању корупција или су ти људи који су донели то Решење немају пословну способност. Да ли је вода на зајечарским чесмама за пиће је толико очигледно да се о томе не треба расправљати, иза нас је само 100 година употребе пијаће воде и једно 30-40 година мерења и анализа зајечарског Завода за јавно здравље.“

Ми смо једини град у Европи који има такво благо, здраву артеску пијаћу воду која долази из водоиздана на који нема утицај спољна средина. То је највећа благодат града која нема цену, нити постоји начин да се она надокнади ако је изгубимо, закључено је на конференцији за новинаре.

Преузето са: Замедиа

Овај медијски садржај је произведен у оквиру пројекта „Еколошки одговор на експанзију рударења у Тимочкој Крајини“ који финансира Европска унија, а реализују Удружење „За чесме“, Друштво младих истраживача Бор, Грађанска читаоница „Европа“ Бор и „Дечији центар“ Зајечар. Медијски садржај је искључива одговорност наведених удружења и нужно не одражава ставове Европске уније.