д/м/2023

Еколошке радионице за младе у оквиру пројекта „Еколошки одговор у Тимочкој Крајини“

Едукација и информисање младих о еколошким проблемима који нас окружују у Тимочкој Крајини, један су од најважнијих циљева пројекта „Еколошки одговор на експанзију рударења у Тимочкој Крајини“ који финансира ЕУ, а реализују Удружење „За чесме“ и партнерске организације из Бора и Зајечара. Овим пројектом предвиђено је пет еколошких радионица за младе које су замишљене као комбинација теоријског интерактивног разговора о појединим проблемима, а затим и посета одређених локација на којима би се учесници радионица на лицу места уверили у оно о чему су дискутовали.

Тако је у оквиру прве радионице у Зајечару било речи о Уставом загарантованим правима људи да живе у чистој животној средини, имају здраву и незагађену воду и храну, а онда су код села Вражогрнца, у Борској реци, могли да виде последице загађења од рударења. Такође, на лицу места били су сведоци лепоте Рготског језера у неуређеној околини, јер је оно и даље званично рударски коп кварцног песка, будући да већ више од четири деценије није обављена његова рекултивација.

У Бору је реализована друга еколошка радионица за младе из Бора и Зајечара, а овом приликом сазнали су нешто више о рударским јаловиштима. Јаловишта су различита, зависно од којих су рударских процеса, али оно што је најважније је да садрже мање или веће проценте тешких метала и опасних хемикалија који девастирају животну околину, али утичу и на здравље људи.

Наставница Лела Скробоња, која предаје групу рударских предмета у Техничкој школи у Бору, рекла је да је стогодишње рударење у овом крају оставило 27 милиона тона јаловине. Јаловина је заузела велике површине плодне земље која се некада обрађивала у селима око Бора, а садржи и емитује у атмосферу загађујуће ствари од честица прашине до тешких метала који су опасни по здравље.

„Све депоније рудничког отпада су потенцијални загађивачи, у мањој или већој мери“, слаже се и Драган Ранђеловић из Друштва младих истраживача Бора. Једина заштита од њих је рекултивација тих депонија, али она би била ефикасна и мање загађивала околину када би се радила упоредо са рударењем. То свакако у прошлости није била пракса борског рудника а ни других у Србији, па је у једном попису које је сачинило Министарство рударства и енергетике, констатовано да има око 200 рудника и предузећа који нису након експлоатације руде обавили рекултивацију, истакао је Ранђеловић.

Након теоријског дела, сви учесници су обишли рударска одлагалишта око Бора, где су се уверили у размере нус-продукта рударења. Отровна прашина коју носи ветар са депонија, загађене реке, повећање броја оболелих од канцера, неке су од последица којих су свесни и учесници радионице.

Око 5-6 километара пута аутобусом и један шири обилазак око рудничке зоне града, ка Слатини, Оштрељу, према Брезонику, по ободу старог рудничког јаловишта, ка руднику Велики Кривељ и повратак у Бор, уверило их је у размере садашње експанзије рударења, али и неких решења за рекултивацију или затрпавање старог копа где је завршен овај обилазак. До краја пројекта „Еколошки одговор на експанзију рударења у Тимочкој Крајини“ млади ће учествовати на још три радионице које ће бити реализоване у Бору и у другим тимочким местима.

Удружење „За чесме“
www.зацесме.рс

Овај текст је произведен у оквиру пројекта „Еколошки одговор на експанзију рударења у Тимочкој Крајини“ који финансира Европска унија, а реализују Удружење „За чесме“, Друштво младих истраживача Бор, Грађанска читаоница „Европа“ Бор и „Дечији центар“ Зајечар. Садржај текста је искључива одговорност наведених удружења и нужно не одражава ставове Европске уније.