д/м/2024

Еколошка радионица за младе о геотермалним ресурсима Тимочке Крајине

У Зајечару и Гамзиградској бањи је реализована еколошка радионица за младе, у оквиру пројекта „Еколошки одговор на експанзију рударења у Тимочкој Крајини“ који финансира ЕУ, а реализују Удружење „За чесме“ и партнерске организације из Бора и Зајечара. Млади су у Дечијем центру у Зајечару најпре имали прилику да разговарају о геотермалним водама у Тимочкој Крајини, а након тога су са предавачима обишли Гамзиградску бању.

[цаптион ид=“аттацхмент_1364″ алигн=“алигнноне“ wидтх=“1024″] Фото: Дејан Тодоровић[/caption]

Најновијој еколошкој радионици, чији је теоријски део организован у просторијама Дечијег центра, присуствовали су средњошколци из Зајечара и Бора. Тема еколошке радионице је била “Заштита и одрживо коришћење природних ресурса у околини рударских подручја – употреба и одрживо коришћење термалних вода”. Геотермалне воде, представљају драгоцен ресурс са широким спектром примена, од енергетике до здравства, и чије потенцијале у Србији тек треба потпуно истражити и искористити.

Учесници су припремили презентације о могућностима коришћења геотермалних извора и воде, чији потенцијал, нажалост у Србији још увек није потпуно искоришћен.

„Ја сам лично имала „Грејање и хлађење геотермалним водама у становима“, моји другови су имали друге теме, свако је представио и тако смо научили нешто ново од својих другара“, каже Теодора Савић, ученица Медицинске школе у Зајечару.

Урош Лаловић, такође ученик Медицинске школе додаје: „Сама припрема мог излагања је била веома занимљива и пуна корисних информација, а заједничким радом смо дошли до пуно нових информација у вези геотермалних извора.“

Миа Китић, ученица Техничке школе у Бору сазнала је да имамо преко 50 бања, већи број је неискоришћен, а и оне које су у употреби нису увек у добром стању. „Видели смо на презентацији како изгледају бање у свету, које су наше бање и које су њихове предности…. Стварно људи и не знају колико у Србији има добрих бања, квалитетних термалних извора.“

фото: Дејан Тодоровић

Други део еколошке радионице реализован је у Гамзиградској бањи, посетом Специјалној болници за рехабилитацију “Гамзиград”, у којој се термална вода користи у терапеутске сврхе за лечење више врста обољења. Кроз практичан пример, млади су могли да виде како се користи геотермална енергија, што је значајно за њихову едукацију, сматрају предавачи Лела Скробоња и Марија Себић:

“У нашем образовању, у нашем рударско-техничком смеру, ђаци су у првој години учили основе геологије, тако да су учили о термалним изворима, вулканима и тако даље, тако да они знају. Али овде је данас било учесника који нису из наше школе и ове струке, тако да су неки први пут сазнали шта су термални извори, које су термалне бање у нашем окружењу…. Ми смо данас обишли Гамзиградску бањо, у близини је и Николичево, а код Бора Брестовачка бања. Они су данас видели како то може да изгледа, а како то изгледа овде.”

Широка је употреба геотермалних вода данас у свету. Користе се у узгајалиштима риба, пољопривреди, загревању и хлађењу простора, производњи електричне енергије….

 “Оно што су они видели овде, акценат није био на могућностима коришћења геотермалне енергије. Бањско купалиште само је једна од варијанти…. Оно што је мој циљ био јесте да виде девастацију геотермалних вода и објеката који су некада били у употреби и да негде схвате да су геотермалне воде једно непроцењиво богатство које се на жалост у Србији не само да не користи, него се и не цени и које смо ми спремни да поклонимо, продамо, дамо….”, рекла је Марија Себић.

На крају, полазници радионице су закључили да геотермалне воде представљају важан ресурс са широким потенцијалом примене. Кроз инвестиције у истраживање, инфраструктуру и технологију, Тимочка крајна има потенцијале да максимално искористити ове ресурсе за побољшање квалитета живота грађана, диверзификацију енергетског система и одрживи економски развој.

Наредног месеца биће организоване још две еколошке радионице за средњошколце у оквиру пројекта “Еколошки одговор на експанзију рударења у Тимочкој Крајини”.

Удружење „За чесме“
www.зацесме.рс

Овај текст је произведен у оквиру пројекта „Еколошки одговор на експанзију рударења у Тимочкој Крајини“ који финансира Европска унија, а реализују Удружење „За чесме“, Друштво младих истраживача Бор, Грађанска читаоница „Европа“ Бор и „Дечији центар“ Зајечар. Садржај текста је искључива одговорност наведених удружења и нужно не одражава ставове Европске уније.