27/05/2024

Mladi ekolozi u poseti Lazarevom kanjonu i Lazarevoj pećini

U prelepoj okolini Bora, u Lazarevom kanjonu, realizovana je još jedna u nizu ekoloških radionica za mlade na temu zaštite i održivog korišćenja prirodnih resursa u okolini rudarskog područja.

Spomenik prirode Lazarev kanjon je zaštićeno prirodno dobro prve kategorije – jedan od najimpresivnijih elemenata reljefa Kučaja i jedan od najznačajnijih centara biodiverziteta na Balkanu. Usečen u debele krečnjačke stene ispod Malinika u dužini od 9 km, okomitih, divljih litica, sa brojnim siparima, procepima i pećinama. U najužem delu širok je samo 3-4 metra. Dubina dostiže i do 500 metara. Na pojedinim mestima reka prolazi između uklještenih kamenih blokova koji čine prirodne mostove.

Lazarev kanjon je takođe bogat speleološkim lokalitetima. U široj javnosti najpoznatije su Lazareva pećina, Vodena, Mandina, Vernjikica i Hajdučica. Svi ovi speleološki objekti poznati su pod zajedničkim nazivom Zlotske pećine. Većina ovih pećina za sada je dostupna samo speleolozima, a za turističke posete uređena je Lazareva pećina.

Srednjoškolci iz Bora i Zaječara su imali priliku da razgledaju ove prirodne lepote.

Uz stručno vođenje vodiča mladi su obišli Lazarevu pećinu i upoznali njeno bogatstvo pećinskim nakitom. Stogovi, Fontana, Plast, Bizon, Carska loža, Dirigent, Orkestar, samo su neki od naziva koji su nadenuti najlepšim vajarskim delima prirode koji krase prelepe dvorane pećine: Prestona, Dvorana blokova, Koncertna, Dvorana slepih miševa.

Nakon obilska pećine i razgovora sa predavačima o održivom razvoju, o najboljim načinima korišćenja prirodnog dobra u turističke svrhe i zaštiti prirodnih dobara, grupa je obišla deo Lazarevog kanjona I uživala u pogledu na kanjon sa vidikovca 1 i 2.

Boravak u prirodi i šetnja od nekoliko kilometara bila je pravi izazov u kome su uživali, u nadi da će i poslednja radionica u okviru ovog projekta biti isto tako atraktivna i zanimljiva.

Ova radionica je realizovana u okviru projekta „Ekološki odgovor na ekspanziju rudarenja u Timočkoj Krajini“ koji finansira EU, a realizuju Udruženje „Za česme“ i partnerske organizacije iz Bora i Zaječara.

Udruženje „Za česme“
www.zacesme.rs

Ovaj tekst je proizveden u okviru projekta „Ekološki odgovor na ekspanziju rudarenja u Timočkoj Krajini“ koji finansira Evropska unija, a realizuju Udruženje „Za česme“, Društvo mladih istraživača Bor, Građanska čitaonica „Evropa“ Bor i „Dečiji centar“ Zaječar. Sadržaj teksta je isključiva odgovornost navedenih udruženja i nužno ne odražava stavove Evropske unije.