28/06/2024

Више од половине становника Србије дисало прекомерно загађен ваздух у 2022. години

У анализи Извештаја о стању квалитета ваздуха у Србији за 2022. годину, који су радили заједно Регулаторни институт за обновљиву енергију и животну средину (РЕРИ), Београдска отворена школа (БОШ) и Друштво младих истраживача из Бора (ДМИ), показује да се у 2022. години на листи прекомерно загађених места нашло свих осам агломерација и 13 градова, у којима живи преко четири милиона људи. Такође, приближно 80 општина у Србији у 2022. години није било обухваћено мониторингом квалитета ваздуха што значи да око 1,5 милиона становника ни на који начин нису били обавештени о квалитету ваздуха у срединама у којима живе.

У Медија центру у Бору представљена је “Анализа годишњег извештаја о стању квалитета ваздуха у Србији за 2022. годину”. Извештај је начињен на основу података Агенције за заштиту животне средине, као и резултата мерења аерозагађења са локалног мониторинга, посебно у градовима и општинама које имају индустријско загађење, међу којима је и Бор.

Изградњом постројења за одсумпоравање димних гасова, нове Фабрике сумпорне киселине и реконструкцијом осталих металуршких погона компаније „Србија Зиђин Копер“ у Бору, у 2022. и 2023. години, концентрација сумпор диоксида у ваздуху више не прелази дозвољене вредности. Међутим, сада забрињава чињеница да се учестало на појединим мерним местима у граду бележе повећане вредности тешких метала у ваздуху посебно кадмијума, олова и арсена, нагласио је Топлица Марјановић из Друштва младих истраживача у Бору који је изнео конкретне податке:

„Арсен, који је један од највећих проблема у Бору је прекорачио годишње вредности на четири од шест мерних места; код Градског парка 2,6 пута више од дозвољених концентрација, код Института 2 пута, код Југопетрола 39,8 пута и код Брезоника 1,1 пут изнад дозвољених граница.“

Др Бранислава Матић Савићевић, специјалиста хигијене из Центра за хуману екологију Института Батут, која је била на овој презентацији, упозорила је да се са мерама заштите од загађеног ваздуха мора почети много раније:

„Ако се ради о опасним материјама не може се чекати 30 година да се уради једна ретроспективна или проспективна студија, па да се докаже да је то направило штету, него се поступа тако да ми унапред штитимо људе од последица по здравље. Тако да у овом случају чак ако се ове супстанце мере само на два три места, а не мере се на свих шест места, ми можемо да претпоставимо да су оне тамо, чак и ако су вредности честица мање.“

Foto: Saša Trifunović

Мирко Поповић, програмски директор РЕРИ-ја, осврнуо се на проблем финансирања еколошких пројеката. Како је рекао, пратећи израду планова у локалним самоуправама у Србији, уочили су многе мере и активности унапређења квалитета ваздуха, за које на крају нема довољно новца:

„Ми смо пратили израду планова квалитета ваздуха у бројним локалним самоуправама у Србији, између осталог и у Бору, и схватили смо две ствари; најпре нису опредељена одговарајућа средства за израду планова и централне институције не могу ту играти само улогу некога ко даје сагласност на те планове. Планови квалитета ваздуха се морају израђивати кроз сарадњу централних и локалних институција и финансијску и експертску подршку, јер локалне самоуправе не могу то да ураде саме. С друге стране, локалне самоуправе и градови као што је Бор, у којима постоји тешка индустрија и загађивачи који нису у надлежности тих локалних самоуправа, она и не може сама да решава проблем. Због тога је та сарадња која изостаје – неопходна. Такође, оно што смо закључили јесте да од средстава која су планирана за заштиту ваздуха, након реализације буџета и завршног рачуна, ми видимо да су на крају та средства мања од оних која су првобитно планирана.“

У анализи Годишњег извештаја о стању квалитета ваздуха у Србији за 2022. годину, наводи се да су само три од 21 града из категорије „прекомерно загађен ваздух“ имала усвојен План квалитета ваздуха. Према подацима Министарства заштите животне средине, Бору је дата сагласност на Програм контроле квалитета ваздуха за 2024. годину, којим је предвиђено повећање броја мерних места у локалној мрежи. Сагласност је дата и на План квалитета ваздуха у Бору, којим су предвиђене мере до 2033. године за одрживо пословање, у складу са визијом зелене трансформације Србије.

Удружење „За чесме“
www.зацесме.рс

Овај текст је произведен у оквиру пројекта „Еколошки одговор на експанзију рударења у Тимочкој Крајини“ који финансира Европска унија, а реализују Удружење „За чесме“, Друштво младих истраживача Бор, Грађанска читаоница „Европа“ Бор и „Дечији центар“ Зајечар. Садржај текста је искључива одговорност наведених удружења и нужно не одражава ставове Европске уније.