23/07/2024

Da li je vazduh u Boru zaista čist?

Naglo povećanje proizvodnje bakra i zlata u Boru počelo je nakon Drugog svetskog rata, ali su korišćene „prljave“ tehnologije što je dovelo do veoma ozbiljnih posledica po životnu sredinu, koje su bile najočiglednije u priobalju Borske reke, u koju se bez ikakvog filtriranja ulivao kanal otpadnih voda iz Topionice. To je bukvalno uništilo svaki oblik života ne samo Borske reke već i reka u njenom slivu.

U to vreme najveći zagađivači vazduha u Boru bili su sumpor-dioksid, azotni oksidi i čestice prašine, a ozbiljnija kontrola aero zagađenja počela je tek 2003. godine, postavljanjem automatskih mernih stanica za nadzor kvaliteta vazduha. Monitoring kvaliteta vazduha u Boru se danas obavlja u nacionalnoj i lokalnoj monitoring mreži. Nacionalnu monitoring mrežu čine automatske merne stanice u Boru (Gradski park i Institut rudarstva i metalurgije), u prigradskom naselju Brezonik i selima Veliki Krivelj i Slatina. Na svim automatskim mernim stanicama se prate koncentracije sumpordioksida, a pored toga na mernoj stanici u Gradskom parku i koncentracije PM10 i PM2,5, a kod Instituta ugljendioksid i azotni oksidi.

Foto: Dejan Todorović

Izgradnjom nove Topionice 2015. godine, verovalo se da je zagađenju vazduha došao kraj, ali ni savremena tehnologija nije u potpunosti opravdala očekivanja.

Tokom poslednjeg remonta Topionice koji je trajao od aprila 2022. do marta 2023. godine, koju je obavio novi vlasnik rudnika (Ziđin), obustavljena je prerada rude, a prvi put od početka rudarenja, u vazduhu nad Borom nije bilo sumpor dioksida. Međutim, u periodu testiranja rada nove Topionice bakra, koja je 2,5 puta većeg kapaciteta od stare, (maj, jun, jul 2023), zabeleženo je povećanje vrednosti koncentracije arsena i kadmijuma na mernim mestima “Jugopetrol”, kod Instituta za rudarstvo i metalurgiju i u gradskom parku.

Nakon početka rada remontovane Topionice, na Domu zdravlja u Boru je početkom 2024. godine postavljen i panel koji u realnom vremenu prikazuje trenutne koncentracije sumpor-dioksida i suspendovanih čestica PM10 i PM2,5 sa devet mernih stanica. Sudeći prema prikazanim rezultatima vazduh u Boru nikada nije bio čistiji, ali ekološki aktivisti upozoravaju da postoji mogućnost manipulacije:

– Ovi podaci ovde jesu formalno tačni ali je manipulacija podacima prevelika iz prostog razloga što vi imate podatke koji se objavljuju koji njima odgovaraju, a ne ono, nigde ne piše koliki je sadržaj arsena, nikla, kadmijuma, a to jeste problematično. Teoretski može da se desi da vrednost PM10 čestica ne prelazi zadate granice od 50 mikrograma, ali da sama struktura može da bude čak 1.000 puta veća vrednost, teoretski vrednost arsena nego što je dozvoljena, i ovaj pano iza pokazivaće da je vazduh super, da je čist – kaže Dejan Lazar, master inženjer rudarstva (UG “Glasno za omladinu”).

U prilog sumnjama ekologa govore i rezultati merenja koncentracija teških metala u vazduhu, koji pokuzuju da su u februaru i martu ove godine, nekoliko dana vrednosti arsena u PM česticama bile i do 100 puta veće od dozvoljenih. Ipak ono što niko u Boru ne osporava je činjenica da su koncentracije sumpor-dioksida, nekada glavnog zagađivača sada svedene u dozvoljene okvire, ali bez obzira na to, po oceni Agencije za zaštitu životne sredine, Bor je i dalje grad sa prekomernim zagađenjem vazduha.

Glavni problem je u tome što se, prema mišljenju ekologa, prerađuje ruda koja osim visokog procenta bakra i zlata ima povećane vrednosti arsena olova i kadmijuma:

– Od početka rada nove Topionice mi imamo stalno povećanje koncentracije arsena, olova i posebno kadmijuma, što ranije nije bio slučaj. Naravno mi tražimo odgovor od Srbija Ziđin Kopera, šta oni preradjuju? Znači sumnja se da je povećana koncentracija olova i kadmijuma u vazduhu posledica prerade koncentrata koji sadrže visoke količine ovih elemenata – ističe Toplica Marjanović iz Društva mladih istraživača Bora.

Izvori suspendovanih čestica su i površinski kopovi, odlagališta raskrivki, flotacijska jalovišta, metalurški pogoni, toplana, energana i individualna ložišta.

O trendovima uticaja rudarenja na životnu sredinu, svedoče planovi kineske “Ziđin majning grupe”, da sadašnju godišnju proizvodnju od 240 hiljada tona bakra i 7,5 tona zlata, duplira u narednih pet godina. Ekolozi upozoravaju da će takav obim rudarenja imati nesagledive posledice po životnu sredinu i ljude.

Udruženje „Za česme“
www.zacesme.rs

Ovaj tekst je proizveden u okviru projekta „Ekološki odgovor na ekspanziju rudarenja u Timočkoj Krajini“ koji finansira Evropska unija, a realizuju Udruženje „Za česme“, Društvo mladih istraživača Bor, Građanska čitaonica „Evropa“ Bor i „Dečiji centar“ Zaječar. Sadržaj teksta je isključiva odgovornost navedenih udruženja i nužno ne odražava stavove Evropske unije.